HARVARD - Međunarodna ekipa naučnika dekodirala je genom celakantota (coelacanth), ribe koju neki popularno zovu "živi fosil" i za koju se smatralo da je izumrla pre 65 miliona godina, sve dok 1938. nije uhvaćena u mrežu jednog južnoafričkog ribara.
Dugo se smatralo da je ova riba izumrla. Od prvog otkrića, do ulova sledećeg primerka trebalo je čekati 15 godina, a do danas ih je otkriveno samo 309. Celakantot se inače smatra jednom od najugroženijih životinjskih vrsta.
Ovu ribu neki smatraju živim fosilom jer gotovo da i nije evoluirala u poslednjih 400 miliona godina. Njeno otkriće u Južnoj Africi izazvalo je naučnu senzaciju, a ona i danas oduševljava naučnike.
Naučnici iz 40 instituta iz 12 zemalja učestvovali su u sekvenciranju DNK celakantota.
Analiza potvrđuje ono što su naučnici dugo pretpostavljali - da se geni te vrlo stare ribe razvijaju sporije od gena svih ostalih riba i kopnenih kičmenjaka.
U vezi sa tim, ima i onih koji tvrde da se ne radi o živom fosilu, već o živom organizmu.
"To nije živi fosil, to je živi organizam. Ta riba živi u našem vremenu i zbog toga toliko želimo da saznamo kako to da se njeni geni razvijaju sporije od naših", naglasila je Džesika Alfolfi sa Harvarda.
Naučnici nagađaju da celakantoti možda nisu ni morali da evoluiraju, jer žive na dubinama gde milionima godina nema promena.
Genom te ribe omogućava naučnicima da razmotre pitanje razvoja prvih četveronožnih kopnenih kičmenjaka, jer celakantot u sebi nosi znakove prelaza između riba i tih kopnenih životinja.
Celakantot nosi naznake udova na četiri peraje i vazdušni mehur, koji bi bio začetak primitivnih pluća. Naučnici su, takođe, odredili i nekoliko velikih genetskih regija za koje smatraju da su imale ulogu u oblikovanju udova, prstiju i posteljice.