Fakultativna nastava na rumunskom trajaće najmanje do polovine juna, a od jeseni vlaški jezik će najverovatnije postati i izborni predmet u školama
NEGOTIN - Do sredine juna 415 zainteresovanih osnovaca iz ovog grada, ali i Bora i Zaječara, fakultativno će u svojim školama učiti osnove rumunskog jezika sa elementima nacionalne kulture. Na kraju ovog projekta, koji je Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine pokrenuo u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije, osnovce očekuje i evaluacija, odnosno provera naučenog.
Inače, časove na teritoriji pomenute tri opštine, svakog petka, vode isključivo licencirani profesori iz Banata: jedan u Negotinu, četiri u Zaječaru i tri u Boru.
"Nastavu držimo po grupama, u tri nivoa. Prvi su đaci prvog i drugog razreda, koji jezik uče na bazi ilustracija, drugi su deca iz trećeg i četvrtog razreda, koji počinju i sa učenjem alfabeta, a treći su stariji učenici, čiji je program znatno ozbiljniji", kaže Anišoara Caran, profesorka rumunskog jezika iz Novog Sada i koordinator projekta koji je svojevrsna priprema za uvođenje nastave na rumunskom jeziku, kao izbornog predmeta, već od septembra.
Do kraja školske godine, saznajemo, radiće se po skraćenim programima čitanja, pisanja i konverzacije, a kompletan didaktički i drugi materijal pripremaju predavači, koji ga i prilagođavaju uzrastu, odnosno nivou znanja mališana.
"Ovaj projekat nije namenjen samo deci rumunske nacionalnosti, već su dobrodošli svi koji žele da uče, a ja sam na samom početku primetila da svako dete, bez obzira na to da li poznaje jezik ili se sa njim po prvi put susreće, veoma korektno izgovara specificne rumunske glasove. Krajem maja, roditelje i decu očekuje nova anketa o tome žele li da izučavaju rumunski jezik, pa će od njenih rezultata zavisiti i početak izborne nastave. Ako bude dovoljno zainteresovanih, časovi bi započeli od septembra, a držali bi ih isključivo profesori rumunskog jezika ili učitelji iz ovih krajeva, angažovani iz evidencije NSZ", zaključuje profesorka Caran.
Pripremajući se za uvođenje izbornog predmeta "Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture" u osmoljetke po istočnoj Srbiji, Nacionalni savet Vlaha nedavno je promovisao prve publikacije na ovom jeziku, sa namerom da đacima i predavačima posluže kao pomoćna literatura.
Inače, časove na teritoriji pomenute tri opštine, svakog petka, vode isključivo licencirani profesori iz Banata: jedan u Negotinu, četiri u Zaječaru i tri u Boru.
"Nastavu držimo po grupama, u tri nivoa. Prvi su đaci prvog i drugog razreda, koji jezik uče na bazi ilustracija, drugi su deca iz trećeg i četvrtog razreda, koji počinju i sa učenjem alfabeta, a treći su stariji učenici, čiji je program znatno ozbiljniji", kaže Anišoara Caran, profesorka rumunskog jezika iz Novog Sada i koordinator projekta koji je svojevrsna priprema za uvođenje nastave na rumunskom jeziku, kao izbornog predmeta, već od septembra.
Do kraja školske godine, saznajemo, radiće se po skraćenim programima čitanja, pisanja i konverzacije, a kompletan didaktički i drugi materijal pripremaju predavači, koji ga i prilagođavaju uzrastu, odnosno nivou znanja mališana.
"Ovaj projekat nije namenjen samo deci rumunske nacionalnosti, već su dobrodošli svi koji žele da uče, a ja sam na samom početku primetila da svako dete, bez obzira na to da li poznaje jezik ili se sa njim po prvi put susreće, veoma korektno izgovara specificne rumunske glasove. Krajem maja, roditelje i decu očekuje nova anketa o tome žele li da izučavaju rumunski jezik, pa će od njenih rezultata zavisiti i početak izborne nastave. Ako bude dovoljno zainteresovanih, časovi bi započeli od septembra, a držali bi ih isključivo profesori rumunskog jezika ili učitelji iz ovih krajeva, angažovani iz evidencije NSZ", zaključuje profesorka Caran.
Pripremajući se za uvođenje izbornog predmeta "Vlaški jezik sa elementima nacionalne kulture" u osmoljetke po istočnoj Srbiji, Nacionalni savet Vlaha nedavno je promovisao prve publikacije na ovom jeziku, sa namerom da đacima i predavačima posluže kao pomoćna literatura.
Grupe
Nastavu na rumunskom jeziku trenutno prati 190 zaječarskih osnovaca, organizovanih u osam grupa, u Boru ih je 158, u šest grupa, a u Negotinu tri grupe sa ukupno 67 osnovaca iz gradskih, te škola u Kobišnici i Dušanovcu.