Najčešći mitovi o alergijama

Među zabludama je to da su dečje alergije prolazne, da lek treba piti kad se pojave simptomi i da dom treba da bude sterilno čist

Nazdravlje!
April je sezona polenskih alergija, koje svake godine pogađaju sve veći broj ljudi. Oni koji su im skloni ne mogu ih zaobići, ali ima onih koji, trudeći se da im alergija brže prođe, rade neke potpuno pogrešne stvari. Evo nekih od njih.

Mit: Neki psi ne izazivaju alergije

Veruje se da neke rase pasa, poput pudlice, koji umesto krzna imaju dlaku, ne izazivaju alergije. Ipak, dokazano je da ne postoji nijedna rasa koja ne izazva alergiju kod onih alergičnih na životinjsku dlaku.

Mit: Dečje alergije su prolazne

Iako postoji mogućnosti da deca koja imaju alergiju na neku vrstu namirnice u mladosti mogu da je prerastu, to nije univerzalno pravilo. Naime, naučnici su pratili reakcije dece uzrasta 5-10 godina alergične na polen. Dvanaest godina kasnije, više od 90 odsto njih i dalje je imalo tu vrstu alergije.

Mit: Lekove treba piti čim se pojave simptomi

Nakon pojave prvih simptoma, poput alergijskog rinitisa, kijanja, kašljanja ili astme, sami antihistamini neće pomoći. Imunolozi tvrde da je takve lekove potrebno uzimati i pre pojave alergije. A ako je alergijska reakcija akutna, potrebni su vam i lekovi koji će pročistiti disajne puteve.

Mit: Što je dom čistiji, manji je rizik od alergije

Starije generacije su bile u češćem kontaktu s prljavštinom i brojnim mikroorganizmima i njihov imunitet je bio snažniji, objašnjavaju stručnjaci. Dok se polenske alergije najčešće javljaju u pubertetu i kasnijem životnom dobu, alergije na hranu nastaju već u detinjstvu. Zato svakodnevno usisavanje, čišćenje i dezinfekcija neće smanjiti rizik da dete oboli od alergije u kasnijem dobu. Ali ako postoji alergija na prašinu ili grinje, svakako je dobro smanjiti izloženost tim alergenima.

TAGOVI