DATUM U JUNU IZVESTAN: Izveštaj EK za Srbiju pozitivan

Kroz osam stranica dug tekst uglavnom provejavaju pozitivni tonovi, s tim šte se skreće pažnja na pojedine probleme kojima će Srbija morati ozbiljnije da se pozabavi nakon što otpočne pregovore o pridruživanju

BRISEL - Evropska komisija pozitivno ocenjuje napore Srbije na dostizanju evropskih standarda, navedeno je u izveštaju koji će potpredsednica Komisije i šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton u ponedeljak podneti ministrima EU u ponedeljak u Luksemburgu.

Imajući u vidu pozitivan ishod dijaloga Beograda i Prištine u petak u Briselu, izrada dela izveštaja koji se odnosi na dijalog je još u toku, ali je došao do teksta koji se odnosi na unutrašnje reforme iz oblasti pravosuđa, zaštite ljudskih prava i slobode medija.

Kroz osam stranica dug tekst uglavnom provejavaju pozitivni tonovi, s tim šte se skreće pažnja na pojedine probleme kojima će Srbija morati ozbiljnije da se pozabavi nakon što otpočne pregovore o pridruživanju, što se očekuje već tokom ove godine.

U poglavlju o pravosuđu, stručnjaci Komisije konstatju da je "vlada Srbije odana unapređenju vladavine prava, naročito kad je reč o reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije“.

Ukazuje se da je u toku izrada strategija u nekoliko ključnih oblasti koje treba da budu usvojene do leta.
Komisija je pozitivno ocenila nedavne izmene Krivičnog zakoni koje se odnose na uvođenje novog krivičnog dela pomaganja zloupotreba prava na azil u inostranstvu, dekriminilaziciju klevete, i uvođenje motiva mržnje prema osobama druge etničke pripadnosti, vere ili seksualne orijentacije kao otežavajuće okolnosti u slučajevima nasilničkih napada.

Sem toga, kaže se da redefinisano krivično delo zloupotrebe službenog položja (Član 359) sada treba selektivno primeniti ("od slučaja do slučaja“) na tekućim predmetima i dopuniti novim amandmanima.

"Vlada Srbije se suočila sa ozbiljnim izazovima u vezi sa reformom pravosuđa nakon odluke Ustavnog suda da u julu 2012. obobri odluku o reizboru velikog broja sudija i tužilaca, što je izazvalo akutne probleme u praksi“, piše u izveštaju, u kome se konstatuje da se vlasti ozbiljno trude da ove probleme reše.

Komisija je ukazala i da još postoji preveliki broj zaostalih predmeta i da suđenja često traju nedopustivo dugo.

Kad je reč o borbi protiv korupcije, Komisija ocenjuje da je ona "centralni element Vladine politike od samog početka , sa jasnom porukom o nultoj toleranciji“, i konstatuje se da je pokrenuto nekoliko istraga o slučajevima korupcije na visokom nivou.

"Operativna koordinacija i saradnja između državnih organa za primenu zakona je na zadovoljavajućem nivou“, ocenila je Komisija, uz primedbu da je potrebno posvetiti više ljudskih i materijalnih resursa institucijama koje se bave suzbijanjem korupcije i organizovanog kriminala.

U poglavlju o slobodi medija, Komisija je ponovo pohvalila dekriminalizaciju klevete i istakla značaj nedavno formirane komisije koja istražuje slučajeve ubistva novinara.

Konstatuje se i da je formirana radna grupa za primenu Medijske strategije i da se priprema novi Zakon o javnom informisanju koji će preciznije pokriti slučajeve koncentracije i transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i novi zakon o elektronskim medijima.

Sa druge strane, upućena je ozbiljna zamerka samim medijima, za čije izveštaje Komisija kaže da su "uopšteno rečeno nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri.“

Komisija je pozitivno ocenila i napore Srbije u borbi protiv diskriminacije, konstatujući da je počela aktivna primena zakona u slučajeva diskriminacije LGBT populacije, i da su pripreme za ovogodišnju Paradu ponosa u toku.

Kaže se i da je došlo do napretka i kad je reč o pravima nacionalnih manjina, pre svega Roma, koji sada lakše dolaze do posla, a mogu da se prijave za socijalnu pomoć i bez dokaza o stalnom mestu boravka.

Uočeno je i da su vlasti obezbedila udžbenika na albanskom jeziku za škole na jugu Srbije, kao da je "nakon spora oko podizanja i uklanjanja spomenika u Preševu učinjen dodatan napor da se obnovi dijalog sa lokalnim vlastima“.

Poslednje poglavlje u izveštaju odnosi se na regionalnu saradnju, za koju se kaže da je, "nakon izvesnih teškoća neposredno nakon promene vlasti ponovo u usponu".

U tom smislu, Komisija je pozitivno protumačila posetu hrvatskog premijera Zorana Milanovića Beogradu 16. januara i posetu premijera Ivice Dačića Sarajevu istog meseca. Odnosi sa Crnom Gorom i Makedonijom su takođe sve bolji", zaključila je Komisija.

Uz pozitivan izveštaj o ishodu dijaloga Beograda i Prištine koji se očekuje nakon sklapanja sporazuma, načelno povoljna ocena o unutrašnjim reformama praktično ne ostavlja drugu mogućnost Ministarskom savetu nego da zaključi da Srbija u junu treba da dobije datum početka pregovora o pridruživanju EU.