Proleće je vreme kada cveta polen, na koji je iz godine u godinu osetljivo sve više ljudi
Te dosadne alergije!
Crvenilo, uporan suv kašalj, pištanje u grudima, curenje iz nosa, peckanje i suzenje očiju siguran su znak preosetljivosti na neki spoljni faktor
Prethodne nedelje proglašen je kraj sezone gripa, proleće je konačno stiglo, a sunce i lepo vreme izmamili su mnoge da izađu iz kuća i kancelarija. Svi su pomislili da su se konačno otarasili kijanja, kašljanja, curenja iz nosa i poželeli su da što više vremena provode u prirodi, međutim, onda su se svi ti simptomi ponovo javili, ali ovog puta kao posledica dosadnih sezonskih alergija. One mogu da proizvedu blage reakcije, ali i izuzetno snažne, zbog čega je neophodno da se, ako ih primetite, odmah javite lekaru.
Glavni izazivači alergije su polen različitog drveća, cveća i korova, jer se on razmnožava vetrom. Najčešće problem izazivaju polen breze, koji je izraziti alergen, kao i polen leske, jasena, platana i pitomog kestena. Prema rečima stručnjaka, 21. vek je zapravo vek alergija. Tome u prilog ide i podatak da je u poslednjih 50 godina učestalost alergijskih oboljenja znatno porasla, a mogući uzrok tome je i povećana izloženost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunološkog sistema.
Kada polen dođe u organizam, imunološki sistem ga prepoznaje kao stranu materiju i počinje da se brani tako što plazma ćelija stvara antitela, minijaturne proteine koji vezuju polen za sebe. Vezivanjem dolazi do aktiviranja i oslobađanja brojnih hemijski aktivnih materija koje se nalaze u navedenim ćelijama, što za posledicu ima čitav niz zbivanja - koja se ispoljavaju kao alergijske manifestacije.
Alergijske reakcije zahvataju veliki broj sistema, a posebno su na udaru oči, pluća, sluzokoža nosa, koža, srce i drugi organi. One mogu da budu veoma blage, ali i toliko snažne da ugroze život. Crvenilo kože, uporan suv kašalj, sviranje i pištanje u grudima, zapušenost i curenje iz nosa, crvenilo, peckanje i suzenje očiju siguran su znak da postoji alergija na nešto iz sredine u kojoj ste boravili. Alergije se otkrivaju uz pomoć takozvanog prik-testa. On se izvodi ukapavanjem rastvora polena na unutrašnju stranu podlaktice, a na mestu svake kapljice blago se ubode koža i čeka reakcija, na osnovu koje se određuje jačina alergije. Kod nas se sprovodi i imuno-terapija ili vakcinacija, čiji je cilj da smanji osetljivost organizma na polen.
Glavni izazivači alergije su polen različitog drveća, cveća i korova, jer se on razmnožava vetrom. Najčešće problem izazivaju polen breze, koji je izraziti alergen, kao i polen leske, jasena, platana i pitomog kestena. Prema rečima stručnjaka, 21. vek je zapravo vek alergija. Tome u prilog ide i podatak da je u poslednjih 50 godina učestalost alergijskih oboljenja znatno porasla, a mogući uzrok tome je i povećana izloženost spoljnim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunološkog sistema.
Kada polen dođe u organizam, imunološki sistem ga prepoznaje kao stranu materiju i počinje da se brani tako što plazma ćelija stvara antitela, minijaturne proteine koji vezuju polen za sebe. Vezivanjem dolazi do aktiviranja i oslobađanja brojnih hemijski aktivnih materija koje se nalaze u navedenim ćelijama, što za posledicu ima čitav niz zbivanja - koja se ispoljavaju kao alergijske manifestacije.
Alergijske reakcije zahvataju veliki broj sistema, a posebno su na udaru oči, pluća, sluzokoža nosa, koža, srce i drugi organi. One mogu da budu veoma blage, ali i toliko snažne da ugroze život. Crvenilo kože, uporan suv kašalj, sviranje i pištanje u grudima, zapušenost i curenje iz nosa, crvenilo, peckanje i suzenje očiju siguran su znak da postoji alergija na nešto iz sredine u kojoj ste boravili. Alergije se otkrivaju uz pomoć takozvanog prik-testa. On se izvodi ukapavanjem rastvora polena na unutrašnju stranu podlaktice, a na mestu svake kapljice blago se ubode koža i čeka reakcija, na osnovu koje se određuje jačina alergije. Kod nas se sprovodi i imuno-terapija ili vakcinacija, čiji je cilj da smanji osetljivost organizma na polen.
Mere zaštite od alergije
- javite se alergologu
- informišite se da li ima mnogo polena u vazduhu
- iz okoline eliminišite biljke na koje ste preosetljivi
- izbegavajte duže zadržavanje na otvorenom i u prirodi
- prozore držite zatvorene
- nosite naočare za sunce
- često umivajte oči i lice
- posle boravka u prirodi istuširajte se i operite odeću
- izbegavajte sušenje veša na otvorenom