Dr Zoran Rakočević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, rekao je da se još ne zna neposredan uzrok nastanka tumora dojke, ali da je prihvaćeno stanovište da se kod žena u starosnoj dobi između 45 i 69 godina on najčešće javlja.
- Zbog te činjenice neophodno je da one na svake dve godine obavljaju dijagnostički pregled kojim se može otkriti tumorska masa veličine do sedam, osam milimetara i kada se on može u celini otkloniti. Tada pacijentkinja u više od 87 odsto slučajeva može da bude potpuno izlečena. Inače, u toj životnoj dobi žena u građi dojki dominira masno tkivo, pa će svaka tumorska promena u njemu najbolje biti prikazana takozvanim mamografskim pregledom - objasnio je dr Rakočević.
Prema njegovim rečima, mamografija je radiološka tehnika snimanja koja se pokazala veoma efikasnom u prikazivanju promena u građi dojke, tako da je danas u medicini ona prihvaćena kao zlatni standard za pouzdano i precizno dijagnostikovanje raka u njegovoj najranijoj fazi.
- Treba istaći da se radi o primeni rentgenskih zraka, koji uvek, ma kako malih energija bili, stvaraju određeni štetni efekat, odnosno imaju određeni radijacioni rizik za zdravlje pacijenta. Međutim, savremeni mamografski metodi - takozvana digitalna mamografija, taj rizik svode na najmanju moguću meru, tako da se oni izjednačavaju sa zračenjem koje telo prima vozeći se nekoliko desetina časova avionom - istakao je stručnjak.
U mladoj životnoj dobi, kada u sastavu dojke dominira žlezdano tkivo, koje ima veću gustinu od masnog, metod izbora za pregled dojki je ultrazvučni metod.
- Vrlo često se dijagnostičke procedure međusobno kombinuju, a u izvesnim slučajevima i dopunjavaju pregledom dojke metodom magnetne rezonance ili analizom uzorka tkiva uzetih nekom od različitih biopsijskih metoda - rekao je sagovornik Dr Kurira.
Mnogobrojni faktori rizika
Dr Zoran Rakočević objasnio je da postoji više vrsta malignih bolesti dojke, a da je za oko 10 odsto njih odgovorno nasleđe.
- Za veći broj tipova tog oboljenja ne zna se neposredni uzrok koji dovodi do nastanka bolesti, ali su poznati faktori koji doprinose njihovom nastanku. Tako ženske osobe koje dobiju prvu menstruaciju ranije nego što je uobičajeno češće obolevaju od malignih tumora dojke, kao i žene koje imaju kasnu menopauzu, gojazne osobe, majke koje nisu dojile ili koje su svoje prvo dete dobile posle 33. godine, kao i žene koje su koristile supstitucionu hormonsku terapiju - kaže dr Rakočević i dodaje da osobe kod kojih je maligni tumor dojke otkriven u ranoj fazi razvoja mogu biti izlečene.
U Srbiji se žene kasno javljaju s problemom
Direktor Instituta za onkologiju dr Rakočević posebno je istakao da u Srbiji danas učestalost raka dojke nije veća nego u zemljama okruženja, ali da se žene kod nas obraćaju lekaru kada je već kasno.
- Ono što u našoj zemlji nije dobro jeste činjenica da se žene u proseku obraćaju lekaru kada je veličina tumora dojke centimetar i po, dva, pa i više centimetara. Takođe, među onima koji nam se obrate je čak više od 60 odsto žena kod kojih ova bolest više nije lokalna nego postaje regionalna, kada zahvata limfne čvorove u pazuhu ili poprima karakter metastatske bolesti šireći se i na druge organe i sisteme (kosti, mozak, jetru). Tada je lečenje znatno teže, pa sve to doprinosi da vreme preživljavanja od trenutka dijagnoze ove bolesti kod žena u Srbiji bude mnogo kraće - objasnio je doktor.