BEOGRAD - Neočekivano.
Predsednik LSV Nenad Čanak, ostrašćeni autonomaš, a moglo bi se reći i separatista, posetio je Kosovo i na Gazimestanu položio venac u čast herojima poginulim u Kosovskom boju.
Ne bi ovo bilo nimalo čudno da to nije uradio neko ko se tokom cele svoje političke karijere borio protiv „srpskih mitova“, a svako pozivanje na slavne trenutke srpske istorije karakterisao kao „filozofiju krvi i tla“ i kao pokušaj da se neprestanim izmišljanjem „mitova“ o herojstvu i Srbima kao izuzetnom i „nebeskom narodu“ da vetar u leđa velikosrpskim pretenzijama. Još je bizarnije kako je Čanak u saopštenju politički objasnio svoju posetu.
- Dok ekstremisti prete i demonstriraju u Beogradu, delegacija LSV je otišla na Kosovo i uoči Uskrsa po julijanskom kalendaru položila venac na spomenik na Gazimestanu s porukom „U spomen herojima“ - piše u saopštenju LSV.
U ovoj stranci su ocenili i da je poseta delegacije te stranke Gazimestanu „pobeda evropske politike, a poraz politike mržnje“.
- Ovo je još jedan dokaz da su evropske integracije jedini put u dobru budućnost Srbije koji otvara vrata i briše granice - navodi se u saopštenju.
Međutim, Čankova poseta Gazimestanu potpuno je jasna svima onima koji znaju da je lider LSV vrsni šoumen, kome nisu nepoznati marketinški trikovi i samopromocija. U tom smislu svaki politički poen dobro bi došao LSV, koji samostalno nikad nije imao šanse da pređe izborni prag u Srbiji.
Sa istim motivom, podsetimo, Čanak je učestvovao je u rijalitiju „Veliki brat“ i još nekim emisijama zabavnog karaktera. Za produkcijsku kuću „ružičaste televizije“ čak je snimio obradu velikog hita Sinatre „My Way“.
Ovako je Čanak govorio o Kosovu
♦ Kosovo je 1912. godine ratom osvojeno, a 1999. ratom izgubljeno
♦ Verujem da će doći do serije priznavanja nezavisnosti Kosova, ali ja od toga ne bih pravio veliko pitanje
♦ Oko Kosova se i dalje igra kvazipatriotska igra, koja se svodi na recikliranje Lazareve kletve i drugih istorijskih mitova
Venac kupljen u Prištini
Venac koji je položio na Gazimestanu Čanak je kupio u Prištini, a od prodavca u cvećari je tražio da tekst na trakama ispiše ćirilicom. Pošto mladi Albanac nije znao slova srpskog pisma, Čanak je morao da mu tekst poruke ispiše na papiru kako bi ovaj mogao da ga prekopira.