BEOGRAD - Da smo izbegli ratove i razaranja, prosečna plata bila bi viša od 800 evra, a BDP bi bio između 17.000 i 22.000 dolara po glavi stanovnika. Bili bismo daleko ispred Mađarske, Poljske i Rumunije
Šta bi bilo sa Srbijom da je Milošević uoči čuvenog mitinga na Gazimestanu odlučio da prvi u SFRJ raspiše višestranačke izbore umesto što je glumio Tita i hteo da balansira između Zapada i zamišljenog novog Istoka konceptom jednopartijskog pluralizma, pa je na kraju umesto jugoslovenskog Gorbačova ispao balkanski Staljin
"Beograd bi verovatno bio ekonomski centar ovog dela Evrope umesto Budimpešte", procenjuje ekonomista Goran Nikolić.
Istraživanja pokazuju da bi samo u ekonomskom pogledu Srbija bila najmanje duplo jača zemlja. I to pod pretpostavkom da je tranzicioni ekonomski razvoj išao u skladu s drugim zemljama bivšeg Istočnog bloka
Prema analizi ekonomiste Miroslava Zdravkovića, prosečan građanin Srbije je u periodu od 20 godina (od 1990. do svetske krize 2009. godine) samo na platama “zakinut” za 57.300 evra, a svaki penzioner 35.200 evra.
Do tog podatka došao je analizom potencijalnog rasta plata u slučaju da je Srbija početkom devedesetih počela da se razvija kao druge zemlje u tranziciji i da je po “regularnoj dinamici pristupila Evropskoj uniji”. Teže je proceniti kako bi se razvijale plate i penzije pod udarom krize, što umnogome zavisi od toga da li bi Srbija bila u evrozoni ili bi sačuvala svoju valutu. Tek, do 2013. godine gubitak prosečnog Srbina kreće se najmanje oko 65.000 evra, što je dvosoban stan u Beogradu.
Srbija je danas prvi put u istoriji manje razvijena nego Bugarska. Da smo izbegli ratove i razaranja, prosečna plata bi bila viša od 800 evra, a BDP bi bio između 17.000 i 22.000 dolara po glavi stanovnika. Bili bismo daleko ispred Mađarske, Poljske i Rumunije, današnjih članica EU, tvrdi Goran Nikolić.