NJUJORK - Vođstvo bivše Oslobodilačke vojske Kosova, koje se danas nalazi u vrhu političkih struktura u Prištini, sumnjiči se za brojne zločine nad Srbima, organizovanu trgovinu ljudskim organima i povezanost sa kriminalnim organizacijama širom Evrope, ali za sada ništa nije sudski dokazano.
Novinar Nikolas Šmidl detaljno je pratio temu trgovine ljudskim organima, precizno predstavivši američkoj javnosti ceo slučaj "Žute kuće", ubistava ljudi koji su trebali da svedoče na suđenju Ramušu Haradinaju, ali na kraju postavlja pitanje "da li će to moći da se dokaže".
"Desetine Srba su osuđene za ratne zločine od kraja sukoba, ali nisu samo oni odgovorni za nasilje. U Prištini kruže glasine da su u leto 1999. godine pripadnici paravojne OVK na kamione prevozili zatvorenike u tajne kampove u Albaniji, gde su mučeni, a nekada i ubijani", piše američki novinar.
Međutim, autor objašnjava da je u vezi sa tim, ako se pokrene javna debata među Albancima na Kosovu, stvoren, kako kaže kosovoski novinar Vehbi Kajtazi, "tabu ćutanja".
"Ljudi koji su vodili OVK i dalje su prisutni na Kosovu i predstavljaju opasnost za svakoga ko bi se odlučio da progovori, pri čemu su Srbi bez ikakve snage, jer čine manje od dva odsto populacije. Za razliku od Argentine, Južne Afrike, Sijera Leona, Kosovo nije stvorilo sopstvenu komisiju za istinu i pomirenje", navodi se u tekstu.
Šmidl ističe da je zato posao otkrivanja sudbina nestalih uglavnom ostavljen onima koji žive van Kosova. Jedan od njih je bio i američki radio novinar Majkl Montgomeri, koji je prethodno pisao o zločinima srpskih paravojnih formacija na Kosovu.
Više izvora mu je reklo da su u danima nakon poraza Slobodana Miloševića na Kosovu, pripadnici OVK prebacivali "optužene izdajnike" u kampove u Albaniji.
"Jedan bivši pripadnik OVK se seća da je čuvao sedam zatvorenika sa lisicama na rukama u kombiju. Kada su odvedeni u Albaniju, prebačeni su u kuću u kojoj su bili prisutni doktori", prepričava Šmidl podatke do kojih je došao njegov kolega.
Prema rečima tog očevica, od prisutnih je uzeta krv i provereno je njihovo zdravstveno stanje, a pripadnicima OVK je bilo zabranjeno da im nanose povrede.
"Razlog za to je bio zlokoban - OVK je koristila zatvorenika za uzimanje organa koje je kasnije prodavala na crnom tržištu", navodi se u tekstu.
Kada je novinar Montgomeri pomislio da je cela priča možda propaganda srpskih vlasti, još tri bivša pripadnika OVK su mu potvrdila da su vodila pritvorenike u žutu kuću, u blizini albanskog grada Burela, ali da se nikada nisu vratili po njih.
"Kuća u koju smo ih odveli, imala je veoma snažan miris lekova. Čuo sam da su drugi vozači govorili o "organima, bubrezima i putovanjima od kuće do aerodroma"", opisuje se vreme s kraja devedesetih u tekstu.
Šmidl ističe da je u to doba Istanbul bio destinacija tog "turizma za presađivanje organa".
Tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte podigla je optužnicu protiv jednog od bivših vođa OVK Ramuša Haradinaja, u kojoj se pominjala i otmica ljudi koji su kasnije ubijeni. Montgomeri je, prema navodi lista, bio siguran da je Haradinaj morao da zna za trgovinu organima, delimično i zbog toga što je njegov brat bio blizak sa nekima koji su bili blisko uključeni u celu priču.
Njujorker ističe da Del Ponte nije bila usamljena u svom viđenju OVK, navodeći da je nekadašnji izaslanik predsednika SAD Bila Klintona, Robert Gelbard, nazivao tu grupu "terorističkom organizacijom".
List dodaje da je jedan od čelnika Interpola svedočeći pred američkim Kongesom 2000. godine izjavio da je OVK "prokrijumčarila drogu vrednu dve milijarde dolara u Zapadnu Evropu".
Njujorker nije mimoišao ni ubistva svedoka koji su bili spremni da na sudu govore protiv kosovskih lidera.
"Svedok koji se pojavio na suđenju Dautu Haradinaju, bratu Ramuša Haradinaja, ubijen je. Neki nisu ni stigli da budu na listi za svedočenje, jer su prethodno ubijeni", navodi se u tekstu.
Prema depeši nemačke obaveštajne službe iz 2005. godine, Haradinaj i drugi kosovski lideri su sebe obezbedili od bilo kakve krivične istrage tako što su pokrenuli veze u vojnim i bezbednosnim agencijama na Kosovu, kao i u celokupnom podzemlju Balkana.
"Oni nisu hteli da "prljaju ruke", ali su njihovi ljudi bili uključeni u naručena ubistva i podmićivanje zvaničnika", piše u tekstu.
Ipak, i pored podataka do kojih je došao izvestilac evropskog parlamenta, švajcarski poslanik Dik Marti, do 2014. godine ne treba očekivati rezultate istrage o trgovini organima. Martijev izveštaj je na Kosovu doživljen kao napad na tu zemlju.
"To je napad na Kosovo, Albance, mene, ali i na SAD, UN i NATO", rekao je tada aktuelni kosovski premijer Hašim Tači.
Njujorker piše i da je tada zapretio da će otkriti svakog Albanca koji je sarađivao u Martijevoj istrazi.
"Privatno se Tači mnogo manje razmetao hrabrošću", navodi se u tekstu, uz reči tadašnjeg ambasadora Francuske na Kosovu Žana Fransosa Fitua koji je rekao: "Bio je potresen".
Tužioc Klint Vilijamson koji vodi istragu o trgovini organima kaže da je veliki problem to što je prošlo mnogo vremena od zločina, pri čemu su tela uklonjena, video kasete uništene, a bez fizičkih dokaza sve se oslanja na svedočenja.
"Jedna stvar je razgovarati sa novinarima ili Martijem, a potpuno druga učestvovati u istrazi gde će te na kraju morati da odete u sudnicu i uprete prste u veoma moćne ljude", zaključio je američki tužilac.