Jovana Jakšić: Zaljubljena sam, ali samo u tenis!
Osmehom do vrha!
Dobro raspoložena i uvek nasmejana, mlada srpska teniserka Jovana Jakšić (19) posetila je redakciju Kurira i otkrila nam mnoge zanimljivosti o sebi, između ostalog, da je oduvek želela da bude pevačica i da bi rado zaigrala za Fed kup reprezentaciju Srbije.
♦ Šta ti najviše nedostaje dok si na turnejama?
- Definitivno moj mlađi brat Milan. Svaki put kad se vratim s putovanja, imam osećaj da je porastao duplo od mog odlaska.
♦ Da nisi teniserka, čime bi volela da se baviš? Šta planiraš po završetku profesionalne karijere?
- Bila bih pevačica! Oduvek sam se mami žalila da mi je to neostvarena želja. Kad prestanem da igram tenis, prvo ću da uzmem mikrofon u ruke, dobro se ispevam, pa ću onda da odlučim šta dalje!
♦ Koju vrstu muzike bi pevala kad bi se odlučila da gradiš karijeru kao pevačica?
- Našu narodnu muziku definitivno!
♦ Zanimljivost o sebi?
- Pa... Interesantno je to što sam rođena levoruka, a reket držim desnom rukom. Kad sam bila mala, roditeljima su preporučili da forsiraju da pišem desnom rukom i tako je i ostalo. I mikrofon ću jednog dana da držim desnom!
♦ Šta je obavezno u tvom prtljagu na putovanjima?
- Dve plišane igračke uvek nosim sa sobom! Jednu sam dobila od mame, a drugu od najbolje drugarice. Inače, obožavam igračke, u svom krevetu u Beogradu ih imam više od 30!
♦ Da li imaš neki ritual koji praktikuješ pre svakog meča?
- Uoči mečeva uvek slušam istu pesmu ukrug - "Ne koči" u izvođenju moje omiljene grupe Elitni odredi!
♦ Anegdota s terena?
- Vrlo simpatično mi je bilo kad sam iz publike u Meksiku čula na tečnom srpskom: "Jovana, volimo te". Na istom meču neko je na engleskom doviknuo da želi da se oženi mnome, ali ipak mi je ovo na srpskom jeziku bilo mnogo draže.
♦ Da li si zaljubljena?
- Jesam, ali u tenis! Trenutno nemam vremena za ljubav, niti želim da me nešto poremeti. Svađe i prepirke mogu da utiču na psihičko stanje i odraze se na moju igru, a to sad nikako ne želim.
♦ Ne skidaš osmeh s lica. Šta te najviše nasmeje?
- Uvek sam nasmejana! Kažu mi da sam se verovatno rodila s osmehom, a tata ima običaj da se našali i kaže: "Pokažite joj prst i smejaće se, pokažite joj pet i moraćemo u bolnicu da je vodimo".
♦ Šta te je pokrenulo da se baviš tenisom?
- Kao mala sam doživela veliku nepravdu u jednom meču. Nakon toga u meni je proradio inat i tražila sam roditeljima da počnem da treniram svaki dan, umesto tri puta nedeljno. Od tog trenutka sam počela da vežem pobede i ozbiljnije gledam na tenisku karijeru.
♦ Ambicije za budućnost?
- Za početak bih želela da uđem u 150 najboljih teniserki sveta, i posle toga idem korak po korak... Nadam se da ću jednog dana igrati finale završnog masters turnira i ući među osam najboljih na WTA listi, ali polako.
Hvala svim fanovima
♦ Kad si izvela čuveni ples na meču s Kirilenko, publika se oduševila. Da li imaš toliku podršku fanova i na drugim turnirima?
- Zaista imam mnogo fanova svuda u svetu, ljudi me zavole. Na tom meču protiv Kirilenko bilo je interesantno i to da je skoro cela publika navijala za mene i skandirala moje ime. To je divan osećaj!
Pitajte Vraneša što me nema
♦ Zašto se i uprkos dobroj igri još uvek ne nalaziš u Fed kup timu selektora Dejana Vraneša?
- Ne mogu ja da vam odgovorim na to. Moraćete da nazovete selektora i pitate ga. Znam samo da dajem sve od sebe i da ću se rado odazvati pozivu ukoliko do njega dođe.
Bićeš šampion
♦ Čije reči hvale u poslednje vreme su te najviše ohrabrile?
- Direktor turnira u Montereju mi je prišao pre početka takmičenja, kad nije znao ni ko sam, i rekao mi: "Ti ćeš jednog dana biti šampion". To me je oduševilo. Prišao je baš meni iako je oko mene bilo mnogo devojaka!