SEĆANJE: Pehar koji je Partizan čekao čak tri decenije

Crno-belima bile potrebne 32 godine za osvajanje kupa, a banjalučki Borac ušao u udžbenike kao jedini drugoligaš pobednik

Pevali smo „Druže Tito, mi ti se kunemo“ i igrali lep fudbal.
Finale Kupa Jugoslavije obeležilo je mnogo epskih utakmica, koje će se pamtiti i prepričavati i narednih decenija. Sportska redakcija Kurira podseća vas na pet sjajnih mečeva koji su zbog lepote i važnosti nadživeli i državu i kup.

1966. godina: OFK Beograd - Dinamo 6:2

Stariji ljubitelji fudbala tvrde da se šezdesetih godina prošlog veka najlepši fudbal u Jugoslaviji igrao na Karaburmi. Tim „romantičara“ predvodio je čuveni napadački „trio S“ - Skoblar, Samardžić, Santrač, koji su sa po dva gola demontirali Dinamo za četvrti osvojeni kup u klupskoj istoriji.

1988: Crvena zvezda - Borac BL 0:1

Banjalučani su na stadionu Partizana 1988. godine ušli u istoriju kao prvi drugoligaški klub koji je došao do trofeja. Pobedili su Crvenu zvezdu golom Lupića u 60. minutu, ali mora se priznati da su tokom većeg dela utakmice „parkiranim autobusom“ čuvali mrežu golmana Karalića. U poslednjim trenucima meča Piksi Stojković je propustio priliku da sa penala izbori produžetke. Njegov pokušaj „prodavanja Panjenke“ završio je u rukama hladnokrvnog Karalića, koji se nije ni pomerio s početne pozicije.

1989: Partizan - Velež 6:1

Fudbalsko ruiniranje Mostaraca u Humskoj ostaće zauvek u srcu svakog partizanovca, jer je posle 32 godine čekanja pehar maršala Tita konačno ostao na njihovom stadionu. Dugi post crno-belih u kupu decenijama je zabavljao navijače ostalih ekipa, čak se pričalo da su cigarete „filter 57“ dobile taj naziv u znak sećanja na Partizanov poslednji osvojeni kup. Poslednji put tog 10. maja igrači su izašli s transparentom „Druže Tito, mi ti se kunemo“ i nisu bili izviždani.