Nema plate nema ni minusa
BEOGRAD - Zaposleni kojima kasni plata, a gotovo polovina poslodavaca u Srbiji ne isplaćuje je redovno, mogu na svu muku da očekuju i dodatne probleme ukoliko su zaduženi u bankama. Prvi "udar" osetiće korisnici popularnih dozvoljenih minusa, pošto preko noći mogu da osvanu u - nedozvoljenom, gde je ionako visoka kamata još veća.
- S obzirom na to da je poslednja uplata zarade vaših zaposlenih bila 15. februara, obaveštavamo vas da, u slučaju da ne bude novih uplata u narednom periodu, 13. maja obustavljamo sva dozvoljena prekoračenja po tekućim računima vaših radnika - gotovo identičan dopis poslalo je, uoči praznika, više banaka finansijskoj službi jedne velike domaće firme.
Poslodavac u ovom slučaju ne snosi baš nikakve posledice. Sav teret pada na pleća zaposlenog, koji nije primio zaradu duže od tri meseca. Taj period od tri meseca bez uplate je kritičan i gotovo sve banke uobičavaju da u tom slučaju raskinu ugovor sa klijentom, pa se odjednom ceo iznos dozvoljenog pretvara u nedozvoljeni minus. Ipak, retko koja banka je želela javno o tome da govori.
Klijenti banaka koje tromesečno usklađuju visinu odobrenog minusa često su u problemu i prilikom samo jednog kašnjenja uplate. Jer, prosečan priliv po računu tokom tri meseca mu je smanjen i banka automatski spušta i nivo odobrenog minusa. Nemali broj klijenata, uglavnom onih koji su do maksimuma u dozvoljenom minusu, tako se, ni kriv ni dužan, nađe u nedozvoljenom prekoračenju, iako kašnjenje plate nije veliko. Jasno je da se i kod njih, u slučaju prosečne tromesečne uplate od nula dinara, dozvoljeni minus automatski ukida.
U Komercijalnoj banci nema automatskog usklađivanja minusa sa prosečnim prilivom. Po rečima Ljiljane Milošević, zamenika direktora sektora poslova sa stanovništvom, zakašnjenjem uplate zarade ili penzije u periodu do tri meseca ne dolazi do smanjenja limita, u toku važenja ugovora o dozvoljenom prekoračenju.
- Zaključen ugovor o dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu se raskida u slučaju izostanka priliva u periodu dužem od tri meseca - kaže Ljiljana Milošević. U slučaju da klijent ne izmiri dug, banka blokira njegov račun, u propisanoj dinamici dostavlja opomene uz poziv na izmirenje duga, a celokupni dug proglašava dospelim stotog dana docnje. Istovremeno, banka klijentu može ponuditi i zaključenje sporazuma za izmirenje duga u najviše šest mesečnih rata.
Miroslav Rebić, član izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže, da ako se dogodi da firma svom zaposlenom ne uplati zaradu duže od tri meseca, banka, pravno gledano, ima osnov da raskine ugovor. - Ipak, u obostranom interesu je da banka na svaki način pokuša da pomogne klijentu, odobravajući mu, na primer, grejs-period - kaže Rebić.