Potrošnja za taksi prevozom od Nove godine je – prepolovljena. U udruženjima tvrde da imaju neuporedivo manje posla nego protekle jeseni. U proseku svaki taksista na vožnju čeka oko dva i po sata, pa zato udruženja traže da se bar poveća broj taksi stajališta u gradu.
Milivoje Armuš iz "Beo taksija" navodi da u ovim uslovima postaje potpuno besmislen sistem da taksisti voze u krug, dok ih ne angažuju putnici.
- Ljudi bespotrebno kruže i troše gorivo, jer su razmaci između dve vožnje predugački - objašnjava Armuš. - Stajališta su krcata, a ako parkiraju negde na trotoar komunalna policija im odmah piše kazne.
Vladimir Ivetić iz "Žutog" taksija potvrđuje drastičan pad poziva za vožnju i da oni koji žive samo od taksiranja rade od 12 do 14 sati dnevno.
Vladimir Ivetić tvrdi da u gradu postoji oko 1.600 taksi stanica, a 6.800 taksista.
- Taksisti se zato najčešće penju na trotoare kod autobuskih stanica ili ispred nekih ustanova, ali ih vrlo brzo komunalni policajci rasteraju - navodi Ivetić.
- U Borči, ogromnom naselju, nema nijedne zvanične taksi stanice. Takođe, ni naselja poput Altine ili Plavih horizonata nemaju mesta gde taksisti mogu da čekaju za vožnju.
- Očigledno je opala platežna moć srednjeg sloja i to se u našoj delatnosti odmah oseti - priča Ivetić.
- Takođe, mnogo je penzionera i zaposlenih ljudi u drugim preduzećima, koji taksiraju sa svim urednim papirima. Takvih slučajeva je oko 1.500 i kad bi država makar njih sklonila, onda bi taksisti koji žive samo od tog posla mogli da rade po osam sati i da nešto zarade.
U "Beogradskom taksiju" kažu da je i oni imaju manje posla, ali da broj poziva nije baš prepolovljen.
- Do Nove godine dnevno smo u imali od 2.500 do 3.000 poziva, a sada oko 2.000 - kaže Milan Bojić. - Vikendom je malo više, jer ljudi uveče izlaze u grad i vraćaju se taksijem kući. Brojniji taksi prevoznici poput "Pinka" imaju više poziva od nas, ali imaju i 1.700 taksista, pa zato duže čekaju na vožnju, nego naši kojih je 600.