Ples ga doveo u srpsku prestonicu.
Džošua Ekob prvi put je sa sedamnaest godina otišao na baletsku probu u svom rodnom Notingemu. I to zbog opklade. Nije nameravao da se tamo zadržava duže nego što je potrebno da bi uzeo novac od prijatelja. Ali ostao je. Sada je jedan od najperspektivnijih baletana, a poslednje dve godine član je ansambla beogradskog Narodnog pozorišta.
- Celog života sam se pripremao da budem doktor jer sam iz doktorske porodice i to je delovalo kao logičan sled. Na jednoj žurki prijatelji su mi ponudili mnogo novca ako odem samo na jedan baletski čas. To je bio izazov koji su svi mislili da ću zasigurno odbiti. Imao sam višak kilograma, a ples me nije zanimao.
Ipak, otišao sam na čas iz inata, samo da bih dokazao da mogu. Nisam ni mislio da bi stvari mogle da se odigraju onako kako jesu! Zaljubio sam se u balet nakon prvog koraka koji sam naučio!Posle samo tri godine bavljenja baletom ponuđeni su ti poslovi u pozorištima u Nemačkoj, Mađarskoj i Srbiji. Zbog čega si se opredelio za našu zemlju?
- Novi Sad sam izabrao jer mi se najviše dopadalo pozorište i način rada u tom gradu. Međutim, uskoro sam postao opčinjen i mnogim drugim stvarima koje ova zemlja pruža. Vaši ljudi su prirodni i slobodni. Posle dve godine prešao sam da radim za Narodno pozorište u Beogradu i sad sam toliko vezan za Srbiju da bi mi bilo teško da je napustim.
- Svakako da mi nedostaje. Veliki sam patriota i nedostaju mi svi događaji koje propuštam. Kad je bilo venčanje Vilijama i Kejt, uzeo sam slobodan dan kako bih gledao prenos. Ipak, Srbija će uvek biti deo mene i drago mi je što je tako.
Konobarisao u kafiću
♦ Zanimljivo je da si bio konobar u jednom kafiću u centru Beograda. Otkud to i kako si se snašao s obzirom na to da srpski još nisi savladao?
- Radio sam samo nekoliko smena, uskočio sam da pomognem prijateljima. Bilo je zabavno, mislim da sam se dobro snašao. Ljudi imaju razumevanja za moj lošiji srpski i zanima ih da čuju odakle sam i šta radim u Srbiji.