Dan Narodnog muzeja u senci decenije zatvaranja
BEOGRAD - Narodni muzej u Beogradu obeležava svoj dan. Najstarija muzejska ustanova u Srbiji osnovana je 10. maja 1844. godine, ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića. Ipak, proslava godišnjice u senci je neslavnog jubileja - decenije zatvaranja.
Najstarija muzejska ustanova u Srbiji osnovana je 10. maja 1844. godine, ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, tada pod imenom Muzeum serbski. Ipak, proslava godišnjice u senci je neslavnog jubileja - decenije zatvaranja.
Od juna 2003. godine, kada je zatvoren, intenzivno se govorilo o rekonstrukciji zgrade. Tada je započeto snimanje postojećeg stanja, izrada idejnog rešenja i projekta rekonstrukcije. Glavni projekat, rađen pod rukovodstvom profesora Milana Rakočevića dobio je i nagradu Inženjerske komore Srbije za izuzetno dostignuće u struci i delatnosti. Ipak, od tog plana se odustalo, pošto je ocenjeno da je preskup.
Sličnu sudbinu doživelo je i drugo idejno rešenje koje je izradio profesor Vladimir Lojanica. Pobedničko rešenje na javnom konkursu iz 2010. godine, takođe je "stavljeno ad akta" - opet zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Odustajanje od tog plana istovremeno je značilo i da najave da će Muzej biti otvore polovinom 2013. nije moguće ostvariti.
Danas, polovinom 2013. godine, više se ne govori o rekonstrukciji, nego o sanaciji zgrade.
"U narednom periodu, trogodišnjem, Muzej kreće ubrzanim koracima u pravcu sanacije, što znači da ćemo krenuti u sanaciju, od krova, pa na dugi sprat, gde ćemo osposobiti našu veliku salu", kaže za RTS direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
Ako se sanacija bude odvijala po planu, vrata Narodnog muzeja mogla bi da budu otvorena za posetioce za dve godine, tačnije 2015, objašnjava pi-ar Muzeja Gordana Grabež.
U Narodnom muzeju u Beogradu nalazi se preko 400.000 arheoloških, istorijskih, numizmatičkih predmeta, dela primenjene umetnosti i umetničkih ostvarenja, fond stare i retke knjige, kao i izuzetan arhiv dokumentarne građe.
Posebno su značajne zbirke dela jugoslovenskih umetnika, srpskih slikara 18. i 19. veka, zavidna kolekcija francuske umetnosti.