Kako bi bilo lepo da neki naš klub ovih dana uđe makar u Ligu šampiona.
Briselski stadion Hejsel u celom svetu postao je poznat po velikoj tragediji iz 1985, kad je tokom finala Kupa šampiona između Liverpula i Juventusa poginulo 39 navijača crno-belih iz Torina. Mnogo ranije isto poprište borbe u istom takmičenju usadilo se u srca navijača nekih drugih crno-belih, onih iz Beograda. Na današnji dan 1966. godine Partizan je izgubio finale Kupa šampiona od madridskog Reala i tako propustio, istorija će pokazati, jedinstvenu priliku da se domogne „ušatog“ pehara.
Ekipa iz Jugoslavije redom je rušila prepreke sve do susreta s „kraljevskim klubom“. Počelo je od dvoboja s Nantom (2:0, 2:2), pao je i Verder (3:0, 0:1), pa Sparta iz Praga (1:4, 5:0). U velikom polufinalu skinut je skalp i Mančester junajtedu (2:0, 0:1), da bi usledio poraz od strašnih Madriđana.
Vasović strelac
Vodio je Partizan golom kapitena Velibora Vasovića od 55. minuta, ali nada u trijumf potrajala je samo do 70. Na scenu su stupili Amansio Amaro, koji je doneo izjednačenje u 72. minutu, i Serena, koji je tri minuta kasnije rešio pitanje pobednika. Realu je to bila šesta titula prvaka Evrope (sledeću će osvojiti tek 1998. godine, i to golom bivšeg igrača Partizana Predraga Mijatovića), a crno-beli iz Beograda do dana današnjeg nisu bili u prilici da se bore za evropski tron.
Dve ekipe su se nakon susreta srele i na briselskom aerodromu, gde je predsednik Madriđana Santjago Bernabeu na zanimljiv način prokomentarisao meč.
Real se provukao
- Žao mi je što je naša utakmica morala da ima pobednika. Da se moglo, bolje bi bilo da smo podelili uspeh i pehar, kojeg ste vi isto tako dostojni kao i mi.
Zarada bila važnija od rezultata
Mogli smo da dobijemo, ali oni koji su vodili klub nisu imali takvu ambiciju. Više se vodilo računa o tome kako da se tim rasproda i nešto zaradi. Bili smo smešteni 25 kilometara od stadiona, u nekom starom dvorcu - rekao je Branko Rašović za Mocart sport.