Poenta je u poštovanju Ne pamtim kad sam nekoga od njih video, osim premijera, koji je došao na moju i Bjelinu predstavu u Ateljeu 212. Uredno je kupio kartu i sedeo u drugom redu
Milutin Mima Karadžić kaže da je prezadovoljan ogromnim uspehom koji su serije „Budva na pjenu od mora“ i „Montevideo“ postigle.
On tvrdi da je kultura danas srozana na najniži nivo i da je žalosno što biti glumac u Srbiji više ništa ne znači.
Kakvo je stanje u kulturi?
- Kultura je srozana, kao i ljudi iz kulture. Nekad je biti glumac Narodnog pozorišta ili Ateljea 212 imalo težinu. Kad sam došao u Atelje, tamo je bilo deset-petnaest pisaca, poput Pekića, Kiša, Kapora, Bećkovića. Oni su se družili, a njihovi razgovori bili su plodni i zanimljivi. Posle toga počeli su da se bave politikom i više ih ne doživljavam kao pisce, već kao pripadnike stranaka. To je doprinelo srozavanju kulture.
Ko je kriv što je situacija takva?
- Ministri i Ministarstvo za kulturu nisu učinili ništa da kulturu i kulturne radnike uzdignu na neki nivo. Nije poenta samo u plati, poenta je u poštovanju. Kukaju da grad i država ne daju pare, a ja mislim da je problem nešto drugo. Ne pamtim kad sam nekog političara video da ide u pozorište, osim Ivice Dačića, koji je došao u Atelje na moju i Bjelinu predstavu. Uredno je platio kartu i sedeo u drugom redu.
Koja je tajna velikog uspeha serija „Budva na pjenu od mora“ i „Montevideo“?
- To su moje dve sjajne uloge. Ljudi vole kako radim i jedno i drugo. U Srbiji se reprizira „Bolji život“, u kojem sam glumio, a u Crnoj Gori „M(j)ešoviti brak“, tako da me je teško izbeći kad se uključi televizor. Ljudi se odmaraju od mene samo kad gledaju Ligu šampiona, a naravno, nema me ni u „Farmi“ i „Velikom bratu“.
Glumci pričaju da ste strogi i da nema noćnih izlazaka kad se snima.
- Imamo izuzetnu ekipu i nikad nije bilo nikakvih problema, jer im ne određujem šta da rade u slobodno vreme. Ja prvi izlazim, tako da ne bi imalo smisla da njima zabranim. Nisam strog, dobro se družimo.
Zvezdana Milovanović
On tvrdi da je kultura danas srozana na najniži nivo i da je žalosno što biti glumac u Srbiji više ništa ne znači.
Kakvo je stanje u kulturi?
- Kultura je srozana, kao i ljudi iz kulture. Nekad je biti glumac Narodnog pozorišta ili Ateljea 212 imalo težinu. Kad sam došao u Atelje, tamo je bilo deset-petnaest pisaca, poput Pekića, Kiša, Kapora, Bećkovića. Oni su se družili, a njihovi razgovori bili su plodni i zanimljivi. Posle toga počeli su da se bave politikom i više ih ne doživljavam kao pisce, već kao pripadnike stranaka. To je doprinelo srozavanju kulture.
Ko je kriv što je situacija takva?
- Ministri i Ministarstvo za kulturu nisu učinili ništa da kulturu i kulturne radnike uzdignu na neki nivo. Nije poenta samo u plati, poenta je u poštovanju. Kukaju da grad i država ne daju pare, a ja mislim da je problem nešto drugo. Ne pamtim kad sam nekog političara video da ide u pozorište, osim Ivice Dačića, koji je došao u Atelje na moju i Bjelinu predstavu. Uredno je platio kartu i sedeo u drugom redu.
Koja je tajna velikog uspeha serija „Budva na pjenu od mora“ i „Montevideo“?
- To su moje dve sjajne uloge. Ljudi vole kako radim i jedno i drugo. U Srbiji se reprizira „Bolji život“, u kojem sam glumio, a u Crnoj Gori „M(j)ešoviti brak“, tako da me je teško izbeći kad se uključi televizor. Ljudi se odmaraju od mene samo kad gledaju Ligu šampiona, a naravno, nema me ni u „Farmi“ i „Velikom bratu“.
Glumci pričaju da ste strogi i da nema noćnih izlazaka kad se snima.
- Imamo izuzetnu ekipu i nikad nije bilo nikakvih problema, jer im ne određujem šta da rade u slobodno vreme. Ja prvi izlazim, tako da ne bi imalo smisla da njima zabranim. Nisam strog, dobro se družimo.
Zvezdana Milovanović
Dragan Kadic
Momčilo Otašević je moj naslednik
Koga od mlađih kolega vidite kao svog naslednika?
- Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, ali kad bih morao da izdvojim nekoga od mlađih, to bi bio Momčilo Otašević, a od onih za nijansu starijih Viktor Savić. Andrija Miloševića odavno već ne spada u mlade talente, on je odrastao glumac.