Ukoliko vaš mališan nepravilno izgovora pojedine glasove, to bi mogao biti znak da treba češće da mu se obraćate, ali i da izbegavate maženje rečima
Primetili ste da vaše dete nepravilno izgovara pojedine reči i šuška. Pomislili ste da je još malo i da će se to samo od sebe ispraviti tokom njegovog razvoja. Niste zabrinuti jer je vaš mališan u tim trenucima i više nego simpatičan. Nekad mu uzvratite na isti način i obratite mu se nepravilno jer ste ubeđeni da će to vremenom samo doći na svoje. Međutim, možda bi trebalo da malo ozbiljnije pristupite tom problemu jer, ukoliko se on ne rešava na vreme, dete bi do kraja života moglo da ima niz govornih mana.
Diplomirani defektolog-logoped Nenad Joksimović rekao je za Dr Kurir da je poslednjih godina kod nas uočen porast broja dece sa govorno-jezičkim problemima.
- Istraživanja pokazuju da čak 60 odsto dece predškolskog uzrasta ima neki govorno-jezički poremećaj. U okviru primarne zdravstvene zaštite dece retko se na vreme uočavaju ti problemi, pa se roditeljima najčešće tek na obaveznom sistematskom pregledu za upis u školu skrene pažnja na njega. Zbog katastrofalnog tempa života, roditelji sve manje vremena provode sa svojom decom, sve manje im se obraćaju i pričaju, jer sve više rade, sve kasnije dolaze kući, a deca dane provode u tišini pred računarom - objasnio je Joksimović.
Prema njegovim rečima, jedan od najčešćih govornih poremećaja jesu dislalije, odnosno poremećaji izgovora glasova reči.
- U mnogo slučajeva dislalija je posledica lošeg govornog modela i neodgovornog ponašanja, odnosno održavanja i stimulisanja tepavog i šuškavog govora, ali može nastati i kao posledica određenih anomalija ili oštećenja sluha. Glasovi koji su najčešće „oštećeni“ jesu Č, DŽ, Š, Ž, Ć, Đ, R, L, NJ, ali i J i LJ - istakao je Joksimović.
Diplomirani defektolog-logoped Nenad Joksimović rekao je za Dr Kurir da je poslednjih godina kod nas uočen porast broja dece sa govorno-jezičkim problemima.
- Istraživanja pokazuju da čak 60 odsto dece predškolskog uzrasta ima neki govorno-jezički poremećaj. U okviru primarne zdravstvene zaštite dece retko se na vreme uočavaju ti problemi, pa se roditeljima najčešće tek na obaveznom sistematskom pregledu za upis u školu skrene pažnja na njega. Zbog katastrofalnog tempa života, roditelji sve manje vremena provode sa svojom decom, sve manje im se obraćaju i pričaju, jer sve više rade, sve kasnije dolaze kući, a deca dane provode u tišini pred računarom - objasnio je Joksimović.
Prema njegovim rečima, jedan od najčešćih govornih poremećaja jesu dislalije, odnosno poremećaji izgovora glasova reči.
- U mnogo slučajeva dislalija je posledica lošeg govornog modela i neodgovornog ponašanja, odnosno održavanja i stimulisanja tepavog i šuškavog govora, ali može nastati i kao posledica određenih anomalija ili oštećenja sluha. Glasovi koji su najčešće „oštećeni“ jesu Č, DŽ, Š, Ž, Ć, Đ, R, L, NJ, ali i J i LJ - istakao je Joksimović.
Logoped je nekad neophodan
Defektolog-logoped Nenad Joksimović naglasio je da roditelji ne treba da se plaše logopedskog testiranja, niti logopedskog tretmana ako je neophodan.
- Logopedski tretman nije nikakav znak roditeljskog neuspeha. Za pomoć se treba obratiti i ako roditelji sami primete odstupanje u razvoju govora deteta. Logoped će proceniti da li je potrebno uključiti dete u intenzivni tretman ili je dovoljno da bude praćeno samo neko vreme - objasnio je sagovornik Dr Kurira.