Ujedinjene nacije planiraju da insektima iskorene glad u svetu
BIZARNO: Ljudi, jedite skakavce, gusenice i mrave!
Agencija za hranu UN preporučila upotrebu insekata u ishrani jer su „hranjivi, bogati proteinima, mastima i mineralima“
BEOGRAD - Ne jede se sve što leti i gmiže.
Manjak hrane u svetu naterao je Ujedinjene nacije, tačnije njihovu Agenciju za hranu i poljoprivredu(FAO), da preporuči insekte, gusenice, bube, ose kao glavne adute u borbi protiv gladi. Na tu ideju su došli zbog toga što su insekti „hranljivi, bogati proteinima, mastima i mineralima“.
Nedostaje tradicija
S obzirom na sve veći broj nezaposlenih i siromašnih u Srbiji, ova bizarna preporuka mogla bi jednog dana naterati izgladnele da se prihvate mreža za leptire i krenu u lov. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se ne jede sve što leti i gmiže.
Profesor Željko Tomanović iz Instituta za zoologiju ističe da bi u Srbiji u ishrani mogli da se koriste samo mravi, skakavci i zrikavci.
- Iako se u Aziji, Africi i Americi insekti tradicionalno koriste u ishrani, kod nas to nije slučaj. U nekim zemljama se jedu bube tvrdokrilci, ose i pčele, a Aboridžini se tradicionalno hrane larvama leptira. Kod nas se insekti ne koriste u ishrani, osim što možda neko jede skakavce. Osim svih vrsta skakavaca, kod nas su jestive još samo larve mrava, zrikavci, larve muve piofila kasei i leptir zigene, koje u Italiji jedu deca jer su slatki. Sve ostale insekte, bube, ose i pčele treba izbegavati jer mogu biti vrlo toksični - kaže profesor Tomanović i dodaje da se insekti lako gaje jer se godišnje razmnoži 20 generacija.
Upravo na uzgoju insekata insistiraju u FAO, a nikako ne preporučuju njihov lov po šumama i livadama. Iako je gadljivost glavna prepreka za širu upotrebu insekata u ishrani, ipak bi ih i gadljivi mogli pojesti kao specijalitet u nekom od svetskih restorana, makar i iz neznanja.
Najbolji su prženi
Milka Raičević, nutricionista u Domu zdravlja Palilula, kaže da insekti sadrže proteine koji su visokohranjivi i koji postoje samo u njima.
- Insekti su hranljivi, a brzo se vare. Iako ih Azijci jedu u manjim porcijama, oni mogu da zadovolje dnevne potrebe za proteinima. Zavisno od insekta, oni obezbeđuju i unos minerala i belančevina. Insekti se spremaju na visokoj temperaturi, prženjem u kvalitetnom ulju, poput palminog i kokosovog. Ne sole se, već se koristi soja sos s dosta ljutih začina, poput paprike i čilija, zbog bakterija. Jedini spas posle tako ljutog jela je mleko - kaže Raičevićeva i dodaje da se insekti mogu i pohovati u jajima radi dužeg varenja.
Manjak hrane u svetu naterao je Ujedinjene nacije, tačnije njihovu Agenciju za hranu i poljoprivredu(FAO), da preporuči insekte, gusenice, bube, ose kao glavne adute u borbi protiv gladi. Na tu ideju su došli zbog toga što su insekti „hranljivi, bogati proteinima, mastima i mineralima“.
Nedostaje tradicija
S obzirom na sve veći broj nezaposlenih i siromašnih u Srbiji, ova bizarna preporuka mogla bi jednog dana naterati izgladnele da se prihvate mreža za leptire i krenu u lov. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se ne jede sve što leti i gmiže.
Profesor Željko Tomanović iz Instituta za zoologiju ističe da bi u Srbiji u ishrani mogli da se koriste samo mravi, skakavci i zrikavci.
- Iako se u Aziji, Africi i Americi insekti tradicionalno koriste u ishrani, kod nas to nije slučaj. U nekim zemljama se jedu bube tvrdokrilci, ose i pčele, a Aboridžini se tradicionalno hrane larvama leptira. Kod nas se insekti ne koriste u ishrani, osim što možda neko jede skakavce. Osim svih vrsta skakavaca, kod nas su jestive još samo larve mrava, zrikavci, larve muve piofila kasei i leptir zigene, koje u Italiji jedu deca jer su slatki. Sve ostale insekte, bube, ose i pčele treba izbegavati jer mogu biti vrlo toksični - kaže profesor Tomanović i dodaje da se insekti lako gaje jer se godišnje razmnoži 20 generacija.
Upravo na uzgoju insekata insistiraju u FAO, a nikako ne preporučuju njihov lov po šumama i livadama. Iako je gadljivost glavna prepreka za širu upotrebu insekata u ishrani, ipak bi ih i gadljivi mogli pojesti kao specijalitet u nekom od svetskih restorana, makar i iz neznanja.
Najbolji su prženi
Milka Raičević, nutricionista u Domu zdravlja Palilula, kaže da insekti sadrže proteine koji su visokohranjivi i koji postoje samo u njima.
- Insekti su hranljivi, a brzo se vare. Iako ih Azijci jedu u manjim porcijama, oni mogu da zadovolje dnevne potrebe za proteinima. Zavisno od insekta, oni obezbeđuju i unos minerala i belančevina. Insekti se spremaju na visokoj temperaturi, prženjem u kvalitetnom ulju, poput palminog i kokosovog. Ne sole se, već se koristi soja sos s dosta ljutih začina, poput paprike i čilija, zbog bakterija. Jedini spas posle tako ljutog jela je mleko - kaže Raičevićeva i dodaje da se insekti mogu i pohovati u jajima radi dužeg varenja.
Foto: Reuter