Elementarne nepogode najviše nevolja prave u Bačkoj i zapadnom delu Srbije
BEOGRAD - Grad razara hiljade hektara useva.
Kako u Srbiji (ne)funkcioniše protivgradna zaštita, najbolje pokazuje slika useva u Bačkoj i zapadnoj Srbiji, gde je poslednji nalet grada uništio od 30 do 50 odsto roda. Osim što su rakete, umesto u oblacima, eksplodirale u kućama i na njivama, propust je bio i njihovo brzopleto ispaljivanje.
Tako se pre nekoliko dana u potkablarskim selima dogodilo da su strelci ispalili rakete, a samo pola sata kasnije grad veličine oraha zasuo je useve i voćnjake. Isto se ponovilo i u subotu uveče u Bačkoj, a kako kaže Saša Janjić, direktor PD „Đuro Strugar“ iz Kule, grad veličine lešnika zasuo je 2.723 hektara njihovih useva jer protivgradne stanice nisu imale dovoljno raketa.
- Šteta je ogromna. Zasad soje kompletno je uništen, a repa je prepolovljena. Šteta na pšenici je preko 30 odsto, dok su usevi kukuruza uništeni od 30 do 50 odsto. Očekivali smo prihod od oko šest miliona evra, pa je procena da će šteta biti bar dva miliona - kaže Janjić i dodaje da je neizvesno koliko će odštete uspeti da naplate jer je vrednost useva bila mnogo veća od osigurane svote.
Đorđe Kardum iz Uprave za upravljanje rizikom u MUP tvrdi da za propuste nisu krivi strelci, već loš kvalitet i manjak raketa.
- Osim incidenta u Leskovcu, gde je raketa eksplodirala u kupatilu kuće, u Crvenki je na zemlji eksplodirala inicijalna kapsula, dok je u selu Četovo kod Ivanjice raketa pala na krov kuće, ali nije napravila štetu. To se desilo zato što rakete nisu eksplodirale u oblacima. Za 10 dana ispaljeno je 1.190 protivgradnih raketa. U srednjoj Bačkoj rakete su ispaljene na prvi gradni oblak, pa strelci nisu imali čime da gađaju drugi s mnogo više grada. Srbiji je potrebno 25.000 raketa, ali za njihovu kupovinu nema para - ističe Kardum i dodaje da je od Ministarstva finansija zatraženo 300 miliona dinara za nabavku 10.000 raketa.
(S. T.)
Kako u Srbiji (ne)funkcioniše protivgradna zaštita, najbolje pokazuje slika useva u Bačkoj i zapadnoj Srbiji, gde je poslednji nalet grada uništio od 30 do 50 odsto roda. Osim što su rakete, umesto u oblacima, eksplodirale u kućama i na njivama, propust je bio i njihovo brzopleto ispaljivanje.
Tako se pre nekoliko dana u potkablarskim selima dogodilo da su strelci ispalili rakete, a samo pola sata kasnije grad veličine oraha zasuo je useve i voćnjake. Isto se ponovilo i u subotu uveče u Bačkoj, a kako kaže Saša Janjić, direktor PD „Đuro Strugar“ iz Kule, grad veličine lešnika zasuo je 2.723 hektara njihovih useva jer protivgradne stanice nisu imale dovoljno raketa.
- Šteta je ogromna. Zasad soje kompletno je uništen, a repa je prepolovljena. Šteta na pšenici je preko 30 odsto, dok su usevi kukuruza uništeni od 30 do 50 odsto. Očekivali smo prihod od oko šest miliona evra, pa je procena da će šteta biti bar dva miliona - kaže Janjić i dodaje da je neizvesno koliko će odštete uspeti da naplate jer je vrednost useva bila mnogo veća od osigurane svote.
Đorđe Kardum iz Uprave za upravljanje rizikom u MUP tvrdi da za propuste nisu krivi strelci, već loš kvalitet i manjak raketa.
- Osim incidenta u Leskovcu, gde je raketa eksplodirala u kupatilu kuće, u Crvenki je na zemlji eksplodirala inicijalna kapsula, dok je u selu Četovo kod Ivanjice raketa pala na krov kuće, ali nije napravila štetu. To se desilo zato što rakete nisu eksplodirale u oblacima. Za 10 dana ispaljeno je 1.190 protivgradnih raketa. U srednjoj Bačkoj rakete su ispaljene na prvi gradni oblak, pa strelci nisu imali čime da gađaju drugi s mnogo više grada. Srbiji je potrebno 25.000 raketa, ali za njihovu kupovinu nema para - ističe Kardum i dodaje da je od Ministarstva finansija zatraženo 300 miliona dinara za nabavku 10.000 raketa.
(S. T.)
Ministarstvo regresira premije osiguranja
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da od 2006. bespovratno regresiraju 40 odsto plaćene premije osiguranja registrovanim vlasnicima gazdinstava.
- Od ove godine pravo na to imaće i pravna lica i preduzetnici. To je mera koja nailazi na dobar odziv kod poljoprivrednih proizvođača jer broj korisnika raste - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da je prošle godine isplaćeno 270 miliona dinara za 16.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.