Zbog vetra avioni u Sarajevu poleću u suprotnom pravcu

SARAJEVO - Međunarodni aerodrom Sarajevo je po mnogo čemu specifičan. Smešten je u urbanom delu grada, između visokih planina i na području na kojem je magla vrlo česta. Također, Sarajevski aerodrom je poznat kao jedan od najzahtevnijih aerodroma u Evropi. Zahtevan je zbog komplikovanog prilaza aviona aerodromu i njihovog sletanja. Ništa jednostavnija nisu ni poletanja aviona, čije su procedure uslovljene i ograničene lokalnim karakteristikama terena.

Jedna od karakteristika sarajevskog aerodroma je ta da se poletanja i sletanja aviona obavljaju u suprotnom smeru, odnosno avion koji poleće ide u čelo avionu koji sleće. Uslovno rečeno, na standardnim svetskim aerodromima sletanja i poletanja obavljaju se u istom pravcu. U Sarajevu, avion koji sleće dolazi iz pravca Kiseljaka, Rakovice i pre samog sletanja preleće Ilidžu. Nasuprot tome, avioni poleću iz pravca Istočnog Sarajeva i onda, zavisno od instrumentalne procedure poletanja koju im dodeli kontrola letenja, preleću Ilidžu i nastavljaju leteti pravo ili nakon poletanja skreću udesno prema Rajlovcu.

A, onda se desi da građani Sarajeva primete da avioni poleću iz pravca Ilidže prema Istočnom Sarajevu, nakon poletanja naglo skreću ulevo i preleću Dobrinju i Mojmilo. Šta je razlog da avioni poleću u suprotnom smeru? Odgovor je jednostavan: južni vetar.

Južni vetar ili jugo je topao vetar koji duva sa jugoistoka i nosi oblačno vreme sa intenzivnim padavinama. Trajanje juga je približno tri dana u letnim periodima i devet dana u zimskim periodima. Ovaj vetar duva ravnomerno prosečnom brzinom 30-40 km/h, u izuzetnim slučajevima 70-80 km/h. Svoju snagu postiže tek nakon 24 sata duvanja, a olujnu snagu najčešće postiže tokom trećeg dana duvanja.

Vetar je jedan od faktora koji utiču na performanse aviona tokom poletanja - tzv "Ground spreed" (GS). Vetar utiče na brzinu aviona u odnosu na zemlju. Sile uspona i otpora tokom poletanja zavise od brzine aviona u odnosu na vazduh, ali distanca koju avion pređe u poletanju zavisi od GS-a aviona. Čeoni vetar smanjuje potrebnu dužinu poletanja, dok je obrnuto kod leđnog vetra. Leđni vetar povećava brzinu aviona u odnosu na zemlju - GS i povećava potrebnu dužinu poletanja.

Da pojednostavimo, avionima na poletanju i sletanju odgovara čeoni vetar, a leđni vetar ne. Leđni vetar avionu povećava potrebnu dužinu poletanja - odnosno treba mu duža pista da sigurno i uspešno poleti. Kada bi avion hteo da poleti sa Sarajevskog aerodroma u uslovima južnog vetra, imao bi jak leđni vetar iz pravca jugoistoka i poletanje u takvim uslovima bilo bi otežano i nesigurno.

Zbog toga se posade odlučuju na poletanje iz suprotnog pravca, odnosno iz pravca Ilidže prema Istočnom Sarajevu - na ovaj način leđni vetar pretvaraju u čeoni. Nakon poletanja skreću ulevo i priključuju se na instrumentalnu proceduru poletanja koju bi pratili da je isto izvršeno iz pravca Istočnog Sarajeva. Ovakvo poletanje iziskuje veliku spremnost i iskustvo posade i nije retkost da neke kompanije ovo ne dozvoljavaju svojim pilotima i radije čekaju da vetar izgubi na jačini. Ipak, ako se ovakvo poletanje obavi u skladu sa propisanim pravilima i procedurama, ono nije ništa manje sigurno od "normalnog" poletanja i nema potrebe za brigu.