Komesar za proširenje Evropske unije Štefan File kaže za Kurir da veruje da će, zahvaljujući punom angažmanu srpskih političara, naša zemlja u junu dobiti pozitivan signal za otpočinjanje pregovora. Naglašava da je sporazum s Prištinom veliki pomak u odnosima Beograda u Prištine i da je neophodna primena postignutog dogovora.
Kako vi gledate na sporazum postignut između Beograda i Prištine?
- Kao na veliki proboj u dijalogu između Beograda i Prištine. Taj sporazum je poslao snažnu poruku širom Evrope o spremnosti obe strane da prevaziđu konflikte iz prošlosti. Sporazum takođe reflektuje odlučnost, hrabrost i spremnost na kompromis. Mudrost i sposobnost da se gleda ka budućnosti, daleko više od jednog izbornog kruga. Sve su to evropske vrline. Mislim da je ovo izbalansiran dogovor koji utire put boljoj budućnosti Srbije i Kosova.
Komisija je preporučila dodeljivanje datuma. Mislite li da će se to na kraju i desiti?
- Ta odluka je na zemljama članicama EU i iskreno se nadam da će one moći da prate našu preporuku. O našoj preporuci odlučivaće se u junu, a zemlje članice će gledati na efekte primene sporazuma između Beograda i Prištine, ali i na nastavak sprovođenja reformi u jačanju vladavine prava i reformi u pravosuđu, kao i u borbi protiv korupcije.
Pojavile su se informacije da Nemci smatraju da postignuti sporazum s Prištinom nije dovoljan. Kako vi to komentarišete?
- Kao što sam objasnio, zemlje članice su saglasne da je prioritet u otvaranju pregovora sa EU „vidljiv i održiv napredak u odnosima s Kosovom“. Na osnovu učinjenog napretka EK je preporučila državama-članicama otvaranje pregovora. Sporazum je postignut da bi bio implementiran, ne da bi ostao na papiru.
Imate li informacije da će se neka zemlja članica protiviti otvaranju pregovora?
- Ne, to morate da pitate zemlje članice.
U Srbiji opada interesovanje za evrointegracije. Mislite li da bi negativna odluka iz Brisela pojačala takvo raspoloženje?
- Otvaranje pregovora bio bi najjači mogući signal koji se tiče evropske budućnosti Srbije i članstva u EU. Time što se Srbiji daje taj signal razjasnio bi se njen budući evropski put. To bi bio krucijalni element za ubeđivanje investitora da u većem broju dolaze u Srbiju i doprinesu vašem ekonomskom razvoju. Proces pregovaranja bi, sam po sebi, omogućio Srbiji da se lakše izbori s postojećim velikim izazovima u ekonomiji, kao i u funkcionisanju države i pravosuđa.
Prema vašoj proceni, kako će ići implementacija postignutog dogovora?
- Hteo bih opet da izbegnem spekulacije i jednostavno kažem da cenim sve napore koje je sadašnje državno rukovodstvo u Srbiji uložilo kako bi objasnilo ciljeve dijaloga između Beograda i Prištine, kao i njegovu suštinu, koja podrazumeva skup veoma čvrstih garancija za Srbe koji žive na Kosovu. Primena sporazuma, naravno, jeste ključ za njegovu održivost.
Vaši političari moraju da budu hrabri
Šta biste savetovali srpskim političarima u ovom trenutku?
- Hrabrost! Srbija je već učinila ogromne napore i dozvolite mi da ovde opet kažem koliko to cenim. Pozvao bih srpske političare da ostanu potpuno posvećeni primeni postignutog sporazuma i da nastave s reformama. Potpuno sam svestan obima njihovog posla, ali, takođe, uveren sam da će njihov pun angažman obezbediti pozitivnu odluku Saveta u junu i da će Srbija od zemlje kandidata postati zemlja koja pregovara sa EU.
Ostalo vam je još mnogo posla u reformama
Koje reforme su, po vašem mišljenju, do sada dobro izvedene, a na kojima još treba da se radi?
- Prolećni izveštaj pokazao je da je Srbija preduzela korake da ubrza reforme u ključnim oblastima vladavine prava, posebno reformi pravosuđa i strategiji za borbu protiv korupcije, nezavisnosti ključnih institucija, slobodi medija i borbi protiv diskriminacije, te zaštiti manjina i poslovnog okruženja. Glavni zadatak sada će biti da se održi ovaj napredak. Ostalo je još mnogo posla u ovim oblastima.
Prvo ćemo pogledati stanje u pravosuđu
Da li će Srbija, kad bude otpočela pregovore, prvo otvoriti poglavlja o pravosuđu?
- Istina je da, gledajući iskustva iz ranijih pregovora o pristupanju, novi pristup pregovorima podrazumeva da se pitanjem vladavine prava, uključujući i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, bavimo u ranoj fazi procesa proširenja. To potvrđuje i potrebu za čvrstim dostignućima u sprovođenju reformi koje treba razviti tokom pregovaračkog procesa, kako bi se osigurale održive i trajne reforme. Kao posledica toga, skrining (proces analitičkog pregleda pravnih tekovina) počeće poglavljima o pravosuđu i osnovnim pravima, kao i o pravdi, slobodi i bezbednosti.