BEOGRAD - Poslanici republičkog parlamenta danas će razmatrati amandmane na zakonske predloge iz oblasti zdravstva, a reč je o novim rešenjima o pravima pacijenata i zastiti lica sa mentalnim smetnjama. Sednica Skupštine počela je oko 10.30 sati.
Parlamentarci su na Predlog zakona o pravima pacijenata uložili 53 amandmana, od kojih je vlada prihvatila 11, a na predložena rešenja o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama 26, od kojih je vlada prihvatila sedam.
Predložena rešenja predviđaju niz novina, među kojima i ona koja je najviše kritikovana - da deca sa 15 godina mogu sama da odlučuju o predloženoj medicinskoj meri.
Tokom načelne debate o tim predlozima stranke vladajuće koalicije najavile su podršku novm rešenjima, dok je opoziciona DS izrazila sumnju u efikasnost primene novih rešenja o pravima pacijenata, pre svega kada je reč o savetnicima za zaštitu prava pacijenata i kapacitetu da zaista i brane prava pacijenata.
Poslanici su tokom načelne debate najviše bili fokusirani na odredbe po kojima deca sa 15 godina mogu sama da odlučuju o predloženoj medicinskoj meri, pa je tako DSS tražio njihovo brisanje, a ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ukazala je da dete koje je psihofizički zrelo, a ima 15 godina ima pravo da odlučuje o medicinskoj meri i nije u obavezi da sve elemente saopšti roditelju i naglasila da treba znati da medicinsku meru uvek predlaže stručnjak, odnosno lekar.
Ona je podsetila da je ta granica od 15 godina određena još porodičnim zakonom iz 2005. godine.
Predloženi zakon o zaštiti prava pacijenata, pored ostalog, predviđa da dete koje je napunilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje može samostalno dati pristanak na predloženu medicinsku meru.
Ukoliko dete sa 15 godina odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika deteta, predviđa novi zakon.
Dete koje napuni 15 godina ima pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u njegovoj medicinskoj dokumentaciji, a nadležni zdravstveni radnik dužan je da ih saopšti zakonskom zastupniku u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, pa čak i ako se dete tome protivi.
Drugi zakonski predlog se odnosi na zaštitu lica sa mentalnim smetnjama, a njime se, pored ostalog, preciznije definiše prisilni smeštaj u psihijatrijskim ustanovama.
Kako je vlada navela u obrazloženju tog zakonskog predloga, osobe koje pate od mentalnih smetnji nisu zanemarljiva kategorija stanovništva, budući da mentalne smetnje ugrožavaju više od 25 odsto ljudi u određenoj populaciji, bez obzira na pol, starost, obrazovni ili socijalni status...