Naučnici napravili neverovatne nanoskulpture
Umetnost iz laboratorije
Tim s Harvarda uspeo da stvori prelepo mikroskopsko cveće, a ova tehnika biće korisna za dalji razvoj hemije i elektronike
KEMBRIDŽ - Umetnička dela rođena u laboratoriji.
Umetnici i naučnici prave korisne i lepe oblike od različitih materijala, ali ništa što ljudska ruka napravi ne može se meriti sa zamršenošću savijenih korala ili jedinstvenom geometrijom snežne pahulje. Koristeći skulptorske metode same prirode, naučnici s Harvarda napravili su neverovatne nanoskulpture.
Odgovor na okruženje
Mnogi organizmi menjaju način rasta kao odgovor na promene u svom okruženju. Na primer, morska školjka menja svoje šare u zavisnosti od promena temperature i nivoa ugljen-dioksida u moru. Vim L. Nurdvin, naučnik iz Škole inženjeringa i primenjenih nauka Harvarda, koristio je isti koncept kako bi različite biološke materijale naterao da se sami savijaju i oblikuju u strukture koji liče na listove, cveće i korale.
Taj mikrobuket nije napravljen klasičnim metodama, već je rastao po dizajnu. Nurdvin i njegove kolege napravili su ove kristalne strukture postepeno - prvo su pravili vaze, zatim stabljiku, a na kraju i latice. Mnoge nanostrukture, poput silikonskih memorijskih ćelija, ugravirane su korišćenjem litografije, preciznom tehnikom koja je dosad korišćena samo za ravne površine.
- Ovo je prvi put da su na ovaj način napravljene 3D skulpture. To je jednostavan, jeftin i efikasan način jer je moguće napraviti celu baštu mikrocveća odjednom - kaže Džoana Ajzenberg, član tima.
Hemijski katalizatori
Iako su ove strukture stvorene samo za izložbu, tehnika može biti veoma korisna. Sistem može biti korišćen za proizvodnju katalizatora hemijskih reakcija, pravljenje nesimetričnih struktura za električna mikrokola i dalji razvoj elektronike.
Nurdvin kaže da njegov tim sada radi na uređaju koji bi im dozvolio da veoma precizno kontrolišu uslove kako bi pravili i standardizovane oblike nanoskulptura. Takođe, potrebno je i da shvate kako da kontrolišu i druge materijale, poput ugljenika.
- Prošle su tri godine otkako smo započeli ovaj projekat a ja i dalje volim da stanem pored „skulptura“ koje sam napravio i posmatram ih kroz elektronski mikroskop. Tada imam osećaj kao da sam zaronio do nekog koralnog grebena. Mogu da ih posmatram satima - kaže Nurdvin.
Umetnici i naučnici prave korisne i lepe oblike od različitih materijala, ali ništa što ljudska ruka napravi ne može se meriti sa zamršenošću savijenih korala ili jedinstvenom geometrijom snežne pahulje. Koristeći skulptorske metode same prirode, naučnici s Harvarda napravili su neverovatne nanoskulpture.
Odgovor na okruženje
Mnogi organizmi menjaju način rasta kao odgovor na promene u svom okruženju. Na primer, morska školjka menja svoje šare u zavisnosti od promena temperature i nivoa ugljen-dioksida u moru. Vim L. Nurdvin, naučnik iz Škole inženjeringa i primenjenih nauka Harvarda, koristio je isti koncept kako bi različite biološke materijale naterao da se sami savijaju i oblikuju u strukture koji liče na listove, cveće i korale.
Taj mikrobuket nije napravljen klasičnim metodama, već je rastao po dizajnu. Nurdvin i njegove kolege napravili su ove kristalne strukture postepeno - prvo su pravili vaze, zatim stabljiku, a na kraju i latice. Mnoge nanostrukture, poput silikonskih memorijskih ćelija, ugravirane su korišćenjem litografije, preciznom tehnikom koja je dosad korišćena samo za ravne površine.
- Ovo je prvi put da su na ovaj način napravljene 3D skulpture. To je jednostavan, jeftin i efikasan način jer je moguće napraviti celu baštu mikrocveća odjednom - kaže Džoana Ajzenberg, član tima.
Hemijski katalizatori
Iako su ove strukture stvorene samo za izložbu, tehnika može biti veoma korisna. Sistem može biti korišćen za proizvodnju katalizatora hemijskih reakcija, pravljenje nesimetričnih struktura za električna mikrokola i dalji razvoj elektronike.
Nurdvin kaže da njegov tim sada radi na uređaju koji bi im dozvolio da veoma precizno kontrolišu uslove kako bi pravili i standardizovane oblike nanoskulptura. Takođe, potrebno je i da shvate kako da kontrolišu i druge materijale, poput ugljenika.
- Prošle su tri godine otkako smo započeli ovaj projekat a ja i dalje volim da stanem pored „skulptura“ koje sam napravio i posmatram ih kroz elektronski mikroskop. Tada imam osećaj kao da sam zaronio do nekog koralnog grebena. Mogu da ih posmatram satima - kaže Nurdvin.
Bašta na novčiću od jednog centa
Povećanjem nivoa ugljen-dioksida, naučnici s Harvarda su, na primer, uspeli da naprave oblike koji nalikuju velikim listovima, dok su zaobljene strukture pravili obrtanjem PH vrednosti. Uspeli su čak i da naprave baštu ispred sedišta predsednika Abrahama Linkolna na novčiću od jednog centa.