Petorica Srba pošli su trbuhom za kruhom, ali su ih 20. avgusta 2011. u Tripoliju, u ratom zahvaćenoj Libiji, uhapsili libijski pobunjenici pod sumnjom da su „snajperisti Moamera Gadafija“ i njegovi plaćenici.
Zahvaljujući angažovanju Vlade Srbije i BIA, Milorad Đunić iz Loznice, Milić Martinović iz Aranđelovca, Zoran Nikolić i Nedeljko Milanović iz Lazarevca i Vojislav Nićiforović iz Beograda oslobođeni su optužbi i juče su stigli u Srbiju. Posle 21 meseca dočekali su ih najbliži članovi porodice, ali i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u sedištu BIA u Beogradu.
Zahvalnost
- Hvala vam, hvala državi na nadi koju nam je davala od decembra prošle godine. Godinu dana se ništa nije dešavalo, niko nije dolazio, već smo bili počeli da gubimo nadu i pomislili smo da smo zaboravljeni. Ali dolazak ljudi koje ste vi poslali vratio nam je nadu u pravdu, ali i poverenje u državu i Vladu. Hvala vam - rekao je Zoran Nikolić vicepremijeru Vučiću.
On je izjavio da je država samo radila svoj posao, da je bilo teško i da su se svi nadali da će posao ranije biti završen.
- Obaveza države je da brine o građanima. Od trenutka kada smo uspostavili najozbiljniji kontakt, znali smo da vam se ništa neće dogoditi - rekao je Vučić, upitavši kako su izdržali.
- Zbog porodica smo morali da izdržimo. Ljubav, nada i vera su nas održali - rekao je Nikolić, a njegov saborac Nedeljko Milanović je dodao da su se Libijci dobro ophodili prema njima.
Otišli u pečalbu
Inače, njih petorica otišli su u Libiju 12. avgusta 2011. da rade kao građevinski radnici na popravljanju puteva za srpsko-libijsku kompaniju „Zazura“. Osam dana kasnije su uhapšeni. Devet dana nakon hapšenja prebačeni su u zatvor Zintan, jugozapadno od Tripolija, gde su bili do oslobađanja.
U zatvoru s Gadafijevim sinom
Srbi su bili zarobljeni u Zintanu, zapadnom planinskom gradu. U tamošnji zatvor je posle hapšenja 19. novembra 2011. prebačen i Gadafijev sin Seif el Islam, za koga se verovalo da je njegov naslednik. Moamer Gadafi je ubijen 20. oktobra 2011. Nekoliko dana kasnije nova libijska vlast (neka vrsta prelazne vlade) proglasila je nacionalno oslobođenje.
Zoran Nikolić: Kao da sam ponovo rođen
Zorana Nikolića iz Lazarevca dočekali su supruga Rajka i sinovi Vuk i Strahinja.
- Ovo je ponovno rođenje. Zatekli smo se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Ponašali su se korektno prema nama, poštovali su naša prava. Bilo je teško, ali sve se dobro završilo. Poslednjih pet meseci imali smo i TV, komunikaciju s porodicom - kazao je Nikolić.
Milić Martinović: Greškom u Libiji
Miliću Martinoviću (41) iz Aranđelovca prva u zagrljaj potrčala je supruga Tanja, s kojom ima dva sina, Vuka i Petra, koji se rodio neposredno pred njegov odlazak. Druga je bila majka Ljubinka, koja nije skrivala suze.
- Srećan sam što sam stigao. Ovo je veliko životno iskustvo. Bili smo u pogrešno vreme na pogrešnom mestu - rekao je sa suzama u očima Martinović, koji je u Libiju otišao kao električar.
Njegova majka Ljubinka, vidno uzbuđena, navela je da su njihovi dani stalnog iščekivanja sada prošlost.
- Nismo gubili nadu i, eto, isplatilo se - rekla je majka čvrsto grleći sina.
Sreću i suze nije skrivala ni Martinovićeva supruga Tanja, koja je rekla da ne može da veruje da ponovo vidi supruga.
Vojislav Nićiforović: Jedva čekam da prvi put vidim mog Vuka
Najmršavijeg pritvorenika, Vojislava Nićiforovića (30) iz Beograda, u prostorijama BIA sačekala je nevenčana supruga Jasmina Kostić sa svoje dve ćerke Enom i Miom.
- Sin Vuk ima godinu i po i trenutno je u vrtiću. Jedva čekam da ga prvi put u životu vidim! Pomisao na njega me je održavala u životu, a znam ga samo s fotografije - priča on dok mu se telo trese od uzbuđenja. Rukama dodiruje brojanicu koju mu je u zatvorsku ćeliju poslala Jasmina. Ona ga je snažno grlila zajedno s devojčicama.
Prema njegovim rečima, u Libiji nije bilo nimalo lako, jer ih je prvo vojska ispitivala, pa su ih nakon presude preuzeli civili.
Jasmina, koja mu je bila najveća podrška, kaže da su stalno bili u kontaktu sa ostalim porodicama, da je bilo izuzetno teško.
Nedeljko Milanović: Nisam smeo da mislim na sina
Nedeljko Milanović (40) iz Lazarevca je vozač saniteta u lazarevačkom domu zdravlja. Dok je bio u pritvoru, nije dozvolio sebi da misli na sina Strahinju (16) i ćerku Ivu (10), jer su mu mnogo nedostajali.
- Isključio sam mozak, nisam razmišljao ni o čemu, jer kad god razmišljaš o porodici, teško ti je, sve ti nedostaje - priča on dok ga verenica Ana čeka.
Milorad Đunić: Propušio sam i naučio arapski
Stana, majka Milorada Đunića (29) iz Loznice, po sina je došla s njegovim drugom i ujakom.
- Joj, sine moj, sunce moje. Srećo majkina, jedva sam te prepoznala - vikala je Stana.
Presrećna majka zahvaljivala je svima redom, a posebno Aleksandru Vučiću, koga je i zagrlila.
Milorad Đunić je rekao da je u Libiju otišao da radi fizičke poslove kako bi zaradio nešto novca.
- U zatvoru sam propušio, ali i naučio arapski jezik, jer nije bilo drugog načina da se sporazumemo. Upoznao sam dosta dobrih Libijaca, uglavnom su to bili stražari i vojnici. Naučili su me da kuvam njihovo tradicionalno jelo koje zovu zumitu - otkriva Milorad i dodaje da su ga cigaretama redovno snabdevali stražari.