Izraslina na levoj ili desnoj strani donje trećine spoljnjeg dela ženskog polnog organa, koja raste i dostiže veličinu oraha, pa čak i kokošjeg jajeta, što je praćeno jakim bolom, znak je da ima problema u radu žlezde
Primetili ste neobičnu izraslinu na unutrašnjoj strani male usne vagine, ali niste previše zabrinuti jer vam se to i ranije dešavalo i prolazilo samo od sebe. Čuli ste i od drugih da je tako nešto sasvim normalno. Međutim, ispupčenje raste i boli kada ga dodirujete. Vrlo brzo poprima veličinu oraha, što počinje mnogo da smeta čak i pri hodu, a bol postaje nepodnošljiv. Teško vam je i da sednete bez teškoća. Uplašeni ste i pomišljate na najgore, ali ne bi trebalo da paničite jer simptomi upućuju na zapaljenje takozvane Bartolinijeve žlezde, a to je problem koji se rešava. Ipak, trebalo bi što pre da posetite ginekologa.
Dr Aleksandra Pikula, dugogodišnji specijalista dnevne bolnice za probleme donjeg genitalnog trakta u GAK „Narodni front“, objasnila je za Dr Kurir da je Bartolinijeva žlezda velika, simetrična žlezda predvorja vagine, koja postoji s njene obe strane i čiji se izvodni kanal otvara na unutrašnjem delu malih usana.
- Bartolinijeva žlezda pod uticajem seksualnog nadražaja stvara alkalan, bazni sekret i služi za vlaženje predvorja vagine. Takođe, proizvodi sekret sluzavog oblika neposredno pre menstruacije. Njen izvodni kanal često može da se zapuši usled iritacije ili nekih drugih faktora, što dovodi do njenog uvećanja i zapaljenja jer se sadržaj iz nje ne prazni. U početku se takvo stanje odlikuje manjom bolnom i osetljivom promenom na levoj ili desnoj strani donje trećine vulve, odnosno spoljnjeg dela ženskih polnih organa, naročito u periodu pre ili posle menstruacije. Obično može da dostigne veličinu oraha, ali čak i kokošjeg jajeta. To je takozvani apsces, koji se u takvoj fazi može lečiti antibioticima širokog spektra, ali i oralnim probioticima - istakla je dr Pikula.
Prema njenim rečima, ukoliko takva terapija ne pomogne u smirivanju simptoma i promena nastavi da raste ili se čak razmekša, potrebno je primeniti drugačiji metod lečenja.
- U tim slučajevima neophodno je napraviti takozvanu inciziju - otvor, i isprazniti gnojni zapaljenski sadržaj iz žlezde. Takođe, veoma je važno čitav taj prostor izdrenirati, isprati i temeljno očistiti, a moguće je napraviti, kako se to u medicini kaže, marsupijelizaciju. To je postupak kojim se stvara praktično novi otvor Bartolinijeve žlezde. Izvodi se posuvraćanjem ivica sluznice na kožu, zatim se drenira gnojni sadržaj i tako omogućava sprečavanje recidiva, tj. ponovnog zatvaranja izvodnog kanala žlezde i novog zapaljenja. Glavna prevencija da do upale žlezde ne dođe je izbegavanje iritacije, što se postiže nošenjem isključivo pamučnog veša i, naravno, redovnim ginekološkim pregledima - objasnila je sagovornica Dr Kurira.
Dr Aleksandra Pikula, dugogodišnji specijalista dnevne bolnice za probleme donjeg genitalnog trakta u GAK „Narodni front“, objasnila je za Dr Kurir da je Bartolinijeva žlezda velika, simetrična žlezda predvorja vagine, koja postoji s njene obe strane i čiji se izvodni kanal otvara na unutrašnjem delu malih usana.
- Bartolinijeva žlezda pod uticajem seksualnog nadražaja stvara alkalan, bazni sekret i služi za vlaženje predvorja vagine. Takođe, proizvodi sekret sluzavog oblika neposredno pre menstruacije. Njen izvodni kanal često može da se zapuši usled iritacije ili nekih drugih faktora, što dovodi do njenog uvećanja i zapaljenja jer se sadržaj iz nje ne prazni. U početku se takvo stanje odlikuje manjom bolnom i osetljivom promenom na levoj ili desnoj strani donje trećine vulve, odnosno spoljnjeg dela ženskih polnih organa, naročito u periodu pre ili posle menstruacije. Obično može da dostigne veličinu oraha, ali čak i kokošjeg jajeta. To je takozvani apsces, koji se u takvoj fazi može lečiti antibioticima širokog spektra, ali i oralnim probioticima - istakla je dr Pikula.
Prema njenim rečima, ukoliko takva terapija ne pomogne u smirivanju simptoma i promena nastavi da raste ili se čak razmekša, potrebno je primeniti drugačiji metod lečenja.
- U tim slučajevima neophodno je napraviti takozvanu inciziju - otvor, i isprazniti gnojni zapaljenski sadržaj iz žlezde. Takođe, veoma je važno čitav taj prostor izdrenirati, isprati i temeljno očistiti, a moguće je napraviti, kako se to u medicini kaže, marsupijelizaciju. To je postupak kojim se stvara praktično novi otvor Bartolinijeve žlezde. Izvodi se posuvraćanjem ivica sluznice na kožu, zatim se drenira gnojni sadržaj i tako omogućava sprečavanje recidiva, tj. ponovnog zatvaranja izvodnog kanala žlezde i novog zapaljenja. Glavna prevencija da do upale žlezde ne dođe je izbegavanje iritacije, što se postiže nošenjem isključivo pamučnog veša i, naravno, redovnim ginekološkim pregledima - objasnila je sagovornica Dr Kurira.
Moguća pojava ciste
Dr Aleksandra Pikula objasnila je da u praksi postoje slučajevi kad se zbog zatvaranja izvodnog kanala žlezde stvara takozvana cista Bartolinijeve žlezde.
- Takvo stanje može da ometa funkcije izlaznog dela vagine i vulve, posebno seksualne odnose, ali da stvara i velike smetnje pri porođaju. U tim slučajevima žlezda se vadi u potpunosti, radi se ekstripacija. Na taj način predvorje vagine ostaje bez žlezde, pa se gubi i osnovni fiziološki proces vlaženja - istakla je dr Pikula.