Specijalni deo RNK može da „isključi“ određene gene pacijenata i na taj način drastično ubrza lečenje povređenih delova tela
KEMBRIDŽ - Natopljeni flasteri leče sve rane. Specijalno skrojen deo ribonukleinske kiseline (RNK) mogao bi da „isključi“ gene pacijenata i „ohrabri“ ih da ubrzaju zarastanje rana ili ubijanje tumora, tvrde naučnici. Oni su napravili nanopreliv za hanzaplaste, gaze i zavoje koji bi mogao da pokrene RNK baš na mestima na kojima je potreban.
Specijalni kodovi
Biolozi su razvili specifičan mali interferentni RNK (siRNK) u stanju da isključi specifične gene u ćelijama vezujući se za druge RNK molekule s kodovima tih gena. Na taj način siRNK nišani gene povezane s bolestima. Ipak, da bi napravili skoro savršen metod lečenja, neophodno je bilo da prvo smisle način na koji bi sproveli taj RNK do pravih ćelija. - Nažalost, slobodni oligonukleotidi poput siRNK ne kreću se kroz telo ili ćelije kao enzimi, pa ih kiseline brzo unište - kaže Pola T. Hemond, hemijski inženjer iz Instituta tehnologije u Masačusetsu (MIT).
Hemondova i njen tim napravili su nanopreliv sa siRNK koji može da se stavi na različite medicinske materijale, poput zavoja, hanzaplasta, biorazgradivih polimera. Dok se taj materijal polako raspada, on otpušta siRNK zaštićen nanočesticama.
Novi testovi
Tanki LBL film sadrži dve vrste materijala - protamin-sulfat i kalcijum-fosfat, u kojima ima i terapeutskog siRNK (polianiona). Da bi testirali sistem transporta, naučnici su natopili zavoje sa filmom debelim 80 nanometara i onda ih stavljali preko rana. U jednom eksperimentu zavoj je za 10 dana ispustio dve trećine siRNK. Drugi zavoji korišćeni za isključivanje proizvodnje zelenog proteina uspeli su to da urade. Hemondova sada testira hanzaplaste i zavoje koji bi zaustavili MMP9, protein koji uništava kolagen i usporava zarastanje rana.
Transport kroz krvotok
Naučnici su problem transporta rešili tako što su vezali siRNK za hemijske transportere koji štite oligonukleotide dok putuju kroz krvotok. Farmaceutska kompanija „Sanofi-Aventis“ tražila je od Hemondove da dizajnira „prevoznike“ koji bi funkcionisali na mestu rane ili tumora i otpuštali siRNK tokom dugog perioda. Oni se nadaju da bi postavljanje biomolekula na pravo mesto, tamo gde su najpotrebniji, povećalo efikasnost tretmana.
Ubrzo u bolnicama
Sara C. Hilshorn, naučnik sa Stanforda, misli da bi ovaj sistem lečenja brzo mogao da dođe do klinika jer koristi prirodne materijale. - Ipak, tim sa MIT mora prvo da dokaže da na ovaj način zaista mogu da isključe gene kod životinja - kaže ona.