Zamrzavanje plata iznuđena, ali neophodna mera

Jedno od rešenja moglo da bude vezivanje plata u javnom sektoru za kretanje plata u privatnom sektoru, i napomenula da penzije uvek prate plate, rekla je Bisićeva

BEOGRAD - U teškoj situaciji u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji, jedna od mera koju bi trebalo uzeti u obzir je zamrzavanje plata u javnom sektoru ili ograničavanje njihovog rasta, ocenili su posebna savetnica ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića, Milica Bisić i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.

Bisić je istakla da bi jedno od rešenja moglo da bude vezivanje plata u javnom sektoru za kretanje plata u privatnom sektoru, i napomenula da penzije uvek prate plate.

Ona je navela da je neravnoteža u javnom finansijama posledica rashoda koje država naše snage ne može da finansira i da bi radi smanjenja troškova trebalo redukovati predimenzionirani javni sektor.

Bisić je ukazala da je oko 85 odsto rashoda u budžetu definisano kao zakonska obaveza, dok su 15 odsto diskrecioni rashodi, čijim smanjenjem ili čak ukidanjem nije moguće postići potrebne uštede, zbog čega se kao rešenje nameće zamrzavanje ili ograničavanje rasta plata.

Prema njenim rečima, Srbija nije pred bankrotom, ali to ne znači da treba čekati taj trenutak da se nešto uradi po pitanju reformi.

Bisić je istakla da šest poreskih zakona o kojima se raspravljalo u skupštini ne donose nikakvo novo opterećenje za građane i privredu, već znače samo restrukturiranje prihoda.

Vučković smatra da je vlada trebalo da već na samom početku mandata preduzme strukturne reforme koje bi dale rezultate od 2014. godine, a pošto reformskih zahvata nije bilo, kao iznuđeno rešenje javljaju se zamrzavanje i ograničavanje plata i penzija.

Prema njegovim rečima, zamrzavanje u uslovima kada postoji inflacija znači i realno smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, odnosno njihovo obezbvređivanje, ali se sa time privatni sektor suočava već godinama.

Vučković je naglasio da su u državi koja je u krizi svi ugroženi, a ne samo penzioneri, i da bi trebalo po pitanju neophodnih mera najpre postići konsenzus u vladi, a zatim i socijalni konsenzus sa sindikatima.

On je rekao da je prodaja Telekoma Srbija i budžetsko i ekonomsko pitanje i da je sa aspekta budžeta to dobro, jer bi smanjilo javni dug, a verovatno i ekonomski gledano, jer ta kompanija posustaje i postiže lošije rezultate, pa je bolje prodati je dok može da se postigne veća cena.

Vučković je istakao i da bi rebalansom budžeta za ovu godinu deficit trebalo smanjiri na bar 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, tako da bi u narednoj godini mogao da bude tri odsto, i da onda od 2015. prestane da raste javni dug.