100 GODINA KASNIJE: Dva Posvećenja proleća

PARIZ - Tačno na vreme, "izabrana" je plesala do smrti, dva puta zaredom, na 100-godišnjicu "Posvećenja proleća" Igora Stravinskog, baleta koji je sinoć izveden u pariskom Teatru "Champs-Elysees".

Ovoga puta, za razliku od premijere u istom pozorištu 29. maja 1913. godine, nije bilo nemira iako se čulo nekoliko povika negodovanja na drugu, savremenu verziju baleta.

Koncert kojim je obeležena stogodišnjica ozloglašene i burne premijere dela koje je promenilo tok muzike 20. veka je, osim toga, prošao bez problema.

Dve verzije baleta, jedna istorijska i jedna moderna, predstavljene su jedna za drugom pruživši publici 21. veka osećaj "opasnosti" koji je, prema rečima ruskog dirigenta Valerija Gergijeva, od suštinske važnosti za ovo delo.

"Mislim da se ovo delo ne može izvoditi kao zabavna ili smešna ritmička vežba. Ono mora da ima teatralan, dramatičan ritam, velike kontraste i iznad svega osećaj opasnosti jer je veoma ritualističko", rekao je Gergijev Rojtersu.

Dva puta sa radikalno suprotnim koreografijama Marinski orkestar svirao je "Posvećenje" sve do plesa smrti "izabrane".

Dva puta je solo na flauti utihnuo a orkestar gromoglasno završio komad dok je ukleta balerina, odevena u rusku narodnu nošnju a potom u modernu haljinu, "umirala" na pozornici.

Uloge "izabrane" su sa izvanrednom strašću i snagom izvele Ekatarina Kondaurova i Darija Pavlenko. Grozničava muzika koja je vodila do finala dva različita izvođenja podigla je publiku na noge u prepunom teatru gde je cena karte bila 89 evra.

Balet je na velikom ekranu pored Hodela de Vil u Parizu uživo prenošen, a pre izvođenja 33 studenta muzike izveli su "pobunu" ispred pozorišta, uzvikivali slogane i izveli kvazi-tehno "Posvećenje" kako bi podsetili na burnu premijeru dela pre jednog veka.

Tog 29. maja 1913. paganski balet Stravinskog šokirao je javnost. Stolice su polomljene, ljudi su zviždali, neki su lajali poput pasa pa je i policija morala da se umeša.
Gotovo niko nije čuo muziku.

Vek kasnije, posle uništenja koje su izazvala dva svetska rata i komunistička vlast, Gergijev kaže da muzika više nema snagu da izazove pobunu na premijeri već je postala deo tradicionalnog repertoara u Rusiji.

"Mislim da ljudi na nju gledaju sa ponosom kao što Nemci gledaju na Betovenovu Devetu", rekao je on.
Berlinski koreograf Saša Valz, čija je moderna koreografija
"Posvećenja", kada je reč o muško-ženskim odnosima, podsetila na rivalstvo dve bande iz "Priče sa zapadne strane" rekla je da je oduševljena što je koreografija izvedena na dan godišnjice.

"To je neka vrsta magičnog trenutka kada su duhovi muzike i plesa pozvani da budu sa nama", rekla je ona.