BLAGO SRBIJE: Nikolić otvorio rekonstruisani muzej SPC

Tanjug
Prema rečima predsednika, čuvanjem onoga što je naše, upoznajemo sopstvenu prošlost, suočavamo se sa istorijom, kako bi razumeli i spoznali sadašnjost

BEOGRAD - Nova stalna postavka u rekonstruisanom Muzeju Srpske pravoslavne crkve svečano je otvorena večeras u prisustvu predsednika Tomislava Nikolića, patrijarha Irineja i brojnih visokih zvanica.

Patrijarh Irinej je rekao da je deo velikog duhovnog blaga Srbije, koje je sada izloženo u rekonstruisanom Muzeju, do sada bilo u depoima i da nije postojala prilika da oni koji su zainteresovani saznaju šta sve poseduje SPC i koliko je veliko kulturno i duhovno nasleđe Srbije sakupljeno još od 13. veka.

Patrijarh je zahvalio vladi i ministarstvu kulture na podršci rekonstrukciji muzeja ističući da je ovo samo privremeno rešenje i da je neophodno naći put da sve što je u depoima nađe svoje mesto.

"Ovo je prva prilika da se veliko i dragoceno blago učini dostupnim onima koji žele da ga vide. Da nije bilo pomoći ministarstva kulture i Republike Srbije naši istoričari umetnosti još ne bi imali priliku da to blago vide", rekao je patrijarh.

Predsednik Nikolić rekao je večeras na otvaranju nove stalne postavke u Muzeju SPC da srpski narod nije hteo silom da prisvaja tuđe, a svoje se trudio da sačuva i očuva, jer kroz suočavanje sa istorijom bolje razumemo sadašnjost.

Prema rečima predsednika, čuvanjem onoga što je naše, upoznajemo sopstvenu prošlost, suočavamo se sa istorijom, kako bi razumeli i spoznali sadašnjost.

Istorija srpskog duhovnog bića, dodao je predsednik Srbije, utkana je u brojne predmete, prvobitno pohranjene u riznice, nekada posebne prostorije pri oltaru, a riznica je bila mesto gde su se čuvali sakralni predmeti, ikone, skupoceni prilozi, bogoslužbene relikvije, crkvene knjige, odore...

"Da nije bilo svesti o značaju čuvanja istorijskih dragocenosti, dobar deo naše viševekovne prošlosti ostao bi rasejan po Evropi, ili bi bio zauvek izgubljen", istakao je predsednik Srbije.

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković istakao je na otvaranju nove postavke da danas možemo da se ponosimo pred svetom tradicijom i kulturom koje su ugrađene u temelje savremene evropske civilizacije zahvaljujući monasima koji su proteklih vekova branili, sakrivali i čuvali neprocenjiva kulturna blaga.

"Njima možemo da zahvalimo što su ove vredne relikvije, bogoslužbene knjige, dragoceni predmeti i vrhunska umetnička dela stigla do nas", rekao je Petković i dodao da samo kao narod svestan sopstvene vrednosti i poštujući svoje nasleđe i istoriju, zadržaćemo svoje zasluženo mesto u društvu velikih naroda.

Visoke zvanice u obilazak nove postavke vodio je upravnik Muzeja SPC Vladimir Radovanović koji je ukazao na značaj originalnih predmeta vezanih za istoriju srpskog naroda i srpske crkve među kojima su neki eksponati nulte kategorije kao i neki koji do sada nisu viđeni.

Blago čuvano vekovima u crkvenim riznicama, najčešće u zasebnim prostorijama pri oltaru, predmeti religioznog karaktera ali i darovi, pozlaćeni putiri, skupocene čaše, ukrašeni krstovi, okovana jevanđelja, iluminirane knjige, dragoceni predmeti koje su crkvi poklanjali srpski vladari, velikaši i crkveni velikodostojnici, zablistali su u obnovljenom muzejskom prostoru.

Muzej SPC osnovan je 1954. godine, uz pomoć ministarstva kulture i informisanja rekonstruisan je u moderan muzejski prostor, predmeti neprocenjive verske, kulturne i umetničke vrednosti dobro su osvetljeni, uz jasne muzeološke odrednice dostupniji su savremenim posetiocima, domaćim i inostranim.

Predmeti za bogoslužbene namene, rukopisne knjige, povelje, plaštanica kralja Milutina (kraj 13. - početak 14. veka), odora Svetog kneza Lazara, mitra Katarine Kantakuzine, Jefimijina pohvala knezu Lazaru, povelja cara Dušana, kivot Svetog Stefana Dečanskog iz 1343. godine, povelja Vuka Brankovića, ikona Hrista Svedržitelja iz 15. veka, ručna kadionica iz 1654, panagijar beogradskog mitropolita hadži Ilariona koji u sebi ima čestice časnog krsta iz 1664.godine i najstariji izloženi eksponat Dečansko apokrifno jevanđelje iz 13. veka, neki su od 250 eksponata.