CIA se vraća klasičnoj špijunaži

VAŠINGTON - CIA koja je od terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. pretrpela najveće promene, vraća se korenima - "klasičnom" špijuniranju i strateškim analizama.

Skorašnji govor predsednika SAD Baraka Obame u kome je najavio da će SAD do kraja 2014. godine da nastave da izvode napade bespilotnim letilicama „u području Avganistana“, protumačen je kao najava da Antiteroristički centar CIA polako prestaje da bude čvorište američkih operacija takve vrste.

Prema pisanju Njujork tajmsa, u prilog tome govore i prve kadrovske promene kojima novi direktor CIA Džon Brenan pokušava da preusmeri Agenciju od borbe protiv terorizma, prema špijuniranju i strateškim procenama.

Posao, međutim, ne samo da nije jednostavan, već zahteva i vreme. Jer, više od polovine zaposlenih u CIA je ušlo u agenciju posle terorističkih napada na SAD. Bavili su se uglavnom lovom na teroriste. CIA je tokom protekle decenije izgradila velike centre u Kabulu i Bagdadu sa stotinama mladih tajnih agenata, od kojih su mnogi celu svoju karijeru proveli specijalizirajući se za špijuniranje u ratnim uslovima. Od njih nije lako napraviti obaveštajce za drugačiju vrstu špijuniranja, ali i za nove strateške ciljeve.

"Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava CIA je preusmeravanje operativaca koji su proveli više od decenije u lovu na teroriste u ratnim zonama, i usmeriti ih na zemlje kao što su Rusija, Kina i drugi takozvani „tvrdi“ ciljevi, komplikovane sredine gde je teško prodreti u vladu, i gde su mnogi CIA operativci pod stalnim prismotrom. Špijuniranje na ulicama Moskve možda je manje opasno nego rad u Karačiju, Pakistanu, ili Sani u Jemenu, ali pokušaj regrutovanja ruskih obaveštajnih izvora zahteva suptilnost kakvu špijuni nisu iskusili u Iraku ili Avganistanu", primećuje Njujork tajms.

Preokret od zaokupljenosti borbom protiv terorizma ka strateškoj analitičnosti podstaknut je ne samo novim prioritetima SAD, na koje je u više navrata ukazivao predsednik Obama, već i kritikama koje su se umnožavale na račun CIA. Novi direktor CIA Brenan, podstaknut da prokomentariše propuste agencije i njenu nesposobnost da se uhvati ukoštac sa domino efektom takozvanog Arapskog proleća na Bliskom istoku, odgovorio je pismeno tokom pretresa o njegovoj kandidaturi na Kapitol hilu:

"Sa milijardama dolara uloženih u CIA tokom protekle decenije, očekuje se da Agencija bude sposobna da predvidi glavne geopolitičke događaje. Skorašnji događaji u arapskom svetu, međutim, ukazuju na to da CIA treba da unapredi svoje sposobnosti", istakao je Brenan.

Na meti kritika CIA, vodeća od 16 agencija američke obaveštajne zajednice, čiji je direktor i glavni obaveštajni savetnik predsednika SAD, nije odnedavno. Njeni propusti upravo od vremena terorističkih napada na SAD, preko tvrdnji o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje, koje nikada nije pronađeno, ali je Ameriku uvelo u devetogodišnji rat "težak" 767 milijardi dolara, do Arapskog proleća, doveli su Agenciju u nezavidan položaj.

To je rezultiralo probojem nekada marginalizovanih agencija.

Tako je na značaju dobio Biro za obaveštavanje i istraživanje američkog Stejt departmenta, pošto je upozorio pre iračkog rata 2003. godine da je CIA preuveličala sposobnosti tadašnjeg predsednika Sadama Huseina da razvije nuklearno oružje. I u "lovu" na najtraženijeg teroristu, vođu Al Kaide, Osamu bin Ladena, CIA je vodila operaciju, ali Nacionalna obaveštajna agencija je imala važnu ulogu u presretanju poruka.

Veći značaj dobila je i američka vojna obaveštajna služba DIA, koja je proširila svoje aktivnosti tokom iračkog i avganistanskog rata, dobrom sposobnošću da na terenu sakuplja obaveštajne podatke širom Bliskog istoka i jugoistočne Azije. Tako je na dnevni red ponovo dovedeno, u SAD mnogo diskutovano, ali i kritikovano, pitanje konkurencije među obaveštajnim agencijama.

"U obaveštajnoj zajednici trebalo bi da ohrabrimo ono što bih nazvao zdravom konkurencijom. DIA će uvek, uopšteno govoreći, da bude malo agresivnija", smatra direktor DIA general-potpukovnik Majkl Flin.