Nemogućnost samostalnog donošenja odluka bez voljene osobe, stalni strah da ona može otići i panika zbog toga što ne znate šta bi bilo s vama u tom trenutku jesu simptomi patološke vezanosti za nju
Koliko puta ste u životu izgovorili rečenicu: „Umreću ako me ostaviš“? Koliko puta ste osetili bol u grudima pri samoj pomisli da ćete ostati bez voljene osobe? Osim toga, da li vam se redovno dešava da je po nekoliko puta dnevno zovete samo da biste je pitali šta treba da uradite u nekoj situaciji jer mislite da sami nećete doneti pravu odluku? Ukoliko ste se prepoznali u navedenim situacijama, moguće je da ste emocionalno zavisni od određenih ljudi iz svog života, a to je, prema rečima psihologa, nezreli oblik povezanosti. Takvo ponašanje može prilično da otežava život u svim segmentima i stvara nezdrave oblike odnosa, koji retko mogu da opstanu, a kad se prekinu, dovode do ogromne patnje i tuge onoga ko je emocionalno zavisan.
Psiholog Aleksandra Janković rekla je za Dr Kurir da je veliki broj veza zasnovan na emocionalnoj zavisnosti.
- Takva vrsta odnosa može se uočiti kod parova koji su duže vreme zajedno. Tad partneri jedno drugom postaju centar sveta i sve je podređeno onoj drugoj osobi u vezi. I žene i muškarci mogu da budu emocionalno zavisni, ali to se ipak češće dešava ženama. Inače, glavni razlog zašto neko postaje zavisan od druge osobe je nedostatak samopoštovanja i nesigurnost - objasnila je Jankovićeva.
Prema njenim rečima, kad neko nije siguran u sebe, on ne može sam da donosi odluke, pa mu je često neophodno partnerovo mišljenje, što postaje sve učestalije.
- Kako vreme odmiče, to postaje patološka veza, a osobe koje su sve više emocionalno zavisne postaju veoma iscrpljujuće i naporne, te odnos najčešće zapada u krizu. Naravno, nisu svi ljudi isti, pa se ta zavisnost različito manifestuje - istakla je Jankovićeva.
Istraživanja na ovu temu pokazuju da svi ljudi mogu da budu zavisni, ali od različitih osoba u životu. Tako je neko preterano vezan za decu, neko za roditelja, emotivnog partnera, celu familiju, ali i drugarice i drugove. Sve u svemu, to može da bude bilo koja osobe. Zato se ističe da bi za osobe koje imaju ovakav problem najbolje bilo da se na vreme obrate psihologu i zatraže pomoć, dok takva osećanja ne prerastu u patološku vezanost. Vremenom to može da postane veliki problem, a što se duže odlaže njegovo rešavanje, psihološke teškoće sve se teže rešavaju.
Psiholog Aleksandra Janković rekla je za Dr Kurir da je veliki broj veza zasnovan na emocionalnoj zavisnosti.
- Takva vrsta odnosa može se uočiti kod parova koji su duže vreme zajedno. Tad partneri jedno drugom postaju centar sveta i sve je podređeno onoj drugoj osobi u vezi. I žene i muškarci mogu da budu emocionalno zavisni, ali to se ipak češće dešava ženama. Inače, glavni razlog zašto neko postaje zavisan od druge osobe je nedostatak samopoštovanja i nesigurnost - objasnila je Jankovićeva.
Prema njenim rečima, kad neko nije siguran u sebe, on ne može sam da donosi odluke, pa mu je često neophodno partnerovo mišljenje, što postaje sve učestalije.
- Kako vreme odmiče, to postaje patološka veza, a osobe koje su sve više emocionalno zavisne postaju veoma iscrpljujuće i naporne, te odnos najčešće zapada u krizu. Naravno, nisu svi ljudi isti, pa se ta zavisnost različito manifestuje - istakla je Jankovićeva.
Istraživanja na ovu temu pokazuju da svi ljudi mogu da budu zavisni, ali od različitih osoba u životu. Tako je neko preterano vezan za decu, neko za roditelja, emotivnog partnera, celu familiju, ali i drugarice i drugove. Sve u svemu, to može da bude bilo koja osobe. Zato se ističe da bi za osobe koje imaju ovakav problem najbolje bilo da se na vreme obrate psihologu i zatraže pomoć, dok takva osećanja ne prerastu u patološku vezanost. Vremenom to može da postane veliki problem, a što se duže odlaže njegovo rešavanje, psihološke teškoće sve se teže rešavaju.
Majke su glavni krivci
Stručnjaci kažu da su emocionalno zavisne osobe najčešće one koje su u detinjstvu bile preterano vezane za majku i kojima su majke ugađale u svakom trenutku. Oni savetuju da decu od malih nogu treba ohrabrivati da donose samostalne odluke koje su prilagođene njihovom uzrastu. Takođe, roditelji deci treba da pomognu da prevaziđu strah od pogrešnog izbora.