Prof. dr Božo Trbojević, endokrinolog s Medicinskog fakulteta i Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije, objasnio je za Dr Kurir da je osnovna uloga štitaste žlezde da proizvodi hormone, supstance koje se izlučuju neposredno u krvotok i deluju na udaljene organe.
- Hormoni štitaste žlezde su tiroksin i trijodtironin i izuzetno su važni za rast i razvoj ljudi, posebno njihovog centralnog nervnog sistema. Ako u toku materičnog razvoja ili posle rođenja nema dovoljno tiroidnih hormona, može se razviti poremećaj mozga i drugih delova nervnog sistema, zbog čega se pojavljuju teške mentalne i fizičke posledice. Nekad je postojao problem nedostatka joda, koji je najčešći uzrok nedovoljne proizvodnje hormona štitaste žlezde, kako majke tako i ploda. Danas je, zahvaljujući posebnoj terapiji i obaveznoj kontroli novorođenčeta, iskorenjen ovaj poremećaj, koji se nazivao endemski kretenizam. Pored toga, tiroksin i trijodtironin podstiču stvaranje toplote, pa bismo mogli reći da smo toplokrvni zahvaljujući njima - rekao je dr Trbojević.
Prema njegovim rečima, nepravilno funkcionisanje štitaste žlezde može se ispoljiti kao pojačan rad ili hipertiroidizam, ili njena smanjena funkcija ili hipotiroidizam.
- Hipertiroidizam je skup više bolesti koje se odlikuju pojačanom proizvodnjom tiroidnih hormona. Najčešći uzrok hipertiroidizma je autoimunska bolest, usled koje se stvaraju antitela koja izazivaju pojačan rad žlezde. Uzrok stvaranju antitela je nasledan, ali utiču i činioci sredine, među kojima je višak joda najvažniji. Tvrdnja da je stres uzrok hipertiroidizma nikad nije dokazana. Najčešći simptomi nisu specifični jer se mogu javiti i kod nekih drugih oboljenja, a to su ubrzan rad srca, preznojavanje, osetljivost na toplotu, gubitak težine, učestale formirane stolice, nesanica, drhtavica, poremećaji menstrualnih ciklusa kod žena, kao i libida, ukočen pogled, odnosno retko treptanje, i vrlo karakterističan sjaj u očima - istakao je sagovornik Dr Kurira.
Hipotiroidizam je takođe skup stanja, a ne jedinstvena bolest, a odlikuje ga smanjeno lučenje, neadekvatna raspodela ili izostanak dejstva tiroidnih hormona.
- Može se javiti odmah na rođenju kao posledica nestvaranja, nedostatka razvoja štitaste žlezde ili zbog poremećaja stvaranja hormona u tiroidnoj žlezdi. Kod odraslih najčešci uzrok hipotiroidizma su ili uklanjanje štitaste žlezde operacijom ili radioaktivnim jodom, ili hronično zapaljenje žlezde, tiroiditis. Znaci hipotiroidizma su usporenost i zimogrožljivost, glas postaje dublji i hrapav, koža hladna, bledožućkasta, suva i zadebljala, kosa krta i lomna, kao i nokti, poremećaji menstrualnog ciklusa i gubitak libida. I ti znaci su nespecifični, pa se, kada postoji opravdana sumnja u poremećaj tiroidne funkcije, pristupa odgovarajućoj laboratorijskoj proveri - objasnio je dr Trbojević.
Potpuno izlečenje nije moguće
Prof. dr Božo Trbojević objasnio je da se hipertiroidizam može tretirati lekovima kojima se ne može izlečiti, već se u oko 50 odsto slučajeva postiže period smirivanja, koji može da traje i više godina.
- Lekovi koje koristimo u lečenju hipertiroidizma mogu imati vrlo izražene neželjene efekte, od kojih neki mogu da se završe smrtno ako se na vreme ne prepoznaju. Zbog toga je izuzetno važno da se primenjuju samo ako su opravdani. U hipotiroidizmu se koristi nadoknada tiroidnih hormona. Nekad su se koristili preparati presovane goveđe štitaste žlezde, ali danas se koristi mnogo pouzdaniji preparat sintetskog tiroksina. Važno je napomenuti da treba biti oprezan i ne olako, bez sigurnih indikacija, upućivati pacijente na operaciju štitaste žlezde kada ona nije neophodna. Štitasta žlezda je žrtva svoje jednostavne nadoknade i lekari se suviše lako odlučuju da je odstrane - istakao je dr Trbojević.