Razvoj viših moždanih struktura počeo onda kad su naši preci rešili da jedu neke vrste trave iz afričke savane. Do pre oko 3,5 miliona godina ljudi su se hranili voćem i lišćem
NJUJORK - Ko pase travu, ima pametnu glavu! Za našu izuzetnu inteligenciju (bar većine nas) imamo da zahvalimo odluci naših predaka da u jednom trenutku, pre oko 3,5 miliona godina, s dijete u kojoj su glavnu ulogu igrali voće i lišće, pređu na razne vrste trave.
Izučavajući izotope ugljenika u fosilizovanoj gleđi zuba naših majmunolikih praotaca, naučnici s Univerziteta u Juti otkrili su da su u ovo vreme oni proširili svoj meni nekim tropskim travama i travama oštricama (ciperacea), te da se ovaj prelaz poklapa s velikim povećanjem moždane mase i promenom ponašanja. Pošto su prešli na trave, naši preci počeli su da jedu i neke divlje žitarice (koje su kasnije pripitomili), a zatim i meso životinja koje jedu te iste travke. - Dugo vremena primati su se držali starog restorana, u kojem služe lišće i voće, ali pre oko 3,5 miliona godina počeli su da istražuju nove, u kojima su na meniju tropske trave i trave oštrice, koje su životinje koje pasu otkrile pre oko 10 miliona godina, kad se afrička savana proširila - kaže geohemičar s Univerziteta u Juti Tur Kerling.
Posle dijete obogaćene travama usledio je prelazak na meso - pre oko 2,5 miliona godina, a prvi organizovani lov na divljač zabeležen je pre oko 500.000 godina.
Pretpostavlja se da je prelazak na ishranu travom izveo naše pretke iz šuma u savane i naterao ih da razviju veći mozak, koji im je bio potreban za preživljavanje u otvorenim savanama, punim divljači, ali i opasnih predatora kao što su lavovi, hijene, leopardi i gepardi. - Promena ishrane tesno je povezana s promenom u veličini mozga i uspravnim hodom - kaže Džonatan Vin, antropolog s Univerziteta u Juti.