Stiže da održi koncert za pamćenje.
Džon Lajdon (57), britanski muzičar poznat i pod pseudonimom Džoni Roten, koji je nosio dok je bio pevač benda Seks pistols, po raspadu ove legendarne pank grupe osnovao je bend Pablik imidž limitid (PIL), s kojim će još jednom posetiti Beograd, gde će 13. juna održati koncert u bašti SKC.
Da li se srpska publika razlikuje od drugih?
Vaše reakcije na koncertima su vrlo inspirativne. Prihvatate nas kao deo porodice.
Koji aktivne bendove bi izdvojio kao kvalitetne predstavnike današnje muzike?
Sigurno ih ima, ali ne planiram da sada trošim vreme razmišljajući o njima ili ih pominjući. Trenutno se spremam za svoju turneju, i ne mogu da slušam tuđu muziku i koncentrišem se na takve stvari. Ne želim da mi to okupira mozak.
Može li neko u ovom momentu da napravi prekretnice u muzičkoj istoriji onako kako si ti to uradio u svojoj karijeri?
Ne znam. Ja sam to uradio dva ili tri puta, ali nisam video nikog drugog da je tako nešto postigao. Mislim da to ipak nema mnogo veze sa samom muzikom, već više sa porukom koju muzika šalje. Ja ne govorim laži i ne želim da varam publiku.
Da li si još uvek strastven prema radu sa Public Image Limited i posle ovoliko vremena?
I mnogo više nego pre. Novi album "This is PiL" izašao je posle 20 godina pauze, i predstavlja najkvalitetnije delo koje sam uradio u svojoj karijeri. Ulazi u moju srž, a tekstove pevam iz srca, na način koji sam smatrao nemogućim pre ovog albuma. Uspeo sam da pronađem pravilan način da prikažem tekstovima emocije koje želim. Dug život i iskustvo pokazali su se vrlo bitnim za moj rad. Što duže živim, više ću naučiti i postati bolji.
Između albuma That What Is Not i This is PiL prošlo je 20 godina.
Da li si novi album spremao sve to vreme?
Jesam. Ali kada smo u ušli u studio da sve to snimimo, shvatili smo da je bolje da krenemo iz početka. Sve ideje koje smo imali pre toga, svodile su se najviše na razgovore između nas. Ja sam imao i veliki broj tekstova koje sam napisao, ali kada mi je kuća izgorela sa njim je, između ostalog, nestao i moj celokupni rad.
Da li se nekada osećaš kao da ne želiš da izađeš na scenu i šta radiš tada?
Često mi se to dešavalo kada sam bio mlađi jer sam imao strah od scene. Plašio sam se da ću izneveriti ljude koji su došli na koncert. Taj strah je kod mene i dalje prisutan u ozbiljnim razmerama, ali ipak svakog puta jedva čekam da izađem pred publiku. Imam samopouzdanja u to što radim sada, pa je i trema manja.
Šta je za tebe dobar koncert?
Kada je publika potpuno uključena. Kada se posveti nama, koliko i mi njima. Tada mogu da vidim u očima svakog pojedinca kako se oseća, što je meni jako bitno. To je razlog zbog kog pravimo manje koncerte. Energija se ne rasipa i svi smo jedno. Želimo da budemo bliži publici, a ne da se predstavljamo kao nedodirljive zvezde obasjane reflektorima, sa plesačicama u pozadini.
Srbija je između ostalog poznata i po rakiji, koje je popularno alkoholno piće na ovim prostorima. Da li si je probao?
Nikada ne pijem pre koncerta, ali ne bunim se da isprobam alkoholna pića sa vaših prostora nakon završene večeri. Ako mi preporučujete rakiju, probaću je. Baš znate kako da isprovocirate moje irske korene!
Voliš da piješ?
Da, ali sam uvek svestan gde je granica. Nikad ne želim previše da popijem ako znam da treba da nastupam naredne večeri. Ne želim da izneverim one koji su došli i platili kartu za moj koncert. Većina ljudi u muzičkoj industriji nije baš odgovorna po tom pitanju.
Zašto misiš da je tako?
Ne samo da su neodgovorni, već pokušavaju da vam prodaju njihovu zavisnost. To je veliko zlo i glupost. Takvi ljudi su kukavice i mislim da oni ne veruju zaista u ono što rade, pa posežu za supstancama koje će utajiti krivicu koju osećaju. Najviše mrzim heroin jer on prekriva samokritičnost. Još kao mlad shvatio sam da je samokritičnost jedan od odličnih ljudskih oruđa koje moramo da naučimo da koristimo. Ono nam pomaže da postanemo bolji. Zbog toga, ako neka supstanca utiče na mene, da budem iskren, prestajem momentalno. To je jedini način da se bude umetnik, bar u mom slučaju.
Da li ti se sviđa odeća koja je trenutno moderna i koju nose mladi?
Hip-hop je jedan od najvećih doprinosa muzici. Ipak, beli klinci koji se po Njujorku trude da izgledaju kao crnci je jedna od najglupljih stvari koju sam video. To je čist problem identiteta. Naravno da možete da volite hip-hop ko god da ste, volim i ja neke njegove aspekte, ali nema razloga za pokušavanjem kopiranja njihovog stila oblačenja. Nisam gangster, niti želim da budem. Ako ste belac koji se ponašate kao gangster, znači da ste lažljivi prevarant, koji je pri tom i parazit.
Vivijen Vestvud sada je jedna od vodećih modnih dizajnerki, a proslavila se tako što je pravila odeću za Seks Pistolse. Da li si još u kontaktu s njom i kako ti se sviđa njena odeća sada?
Problem sa Vivijen je taj da čak i kada sam bio u Pistolsima, ona nam je naplaćivala odeću po punoj ceni, a meni ne pada napamet da joj plaćam tu količinu para. Ne želim da dajem takvu sumu novca kada mogu da nađem dobre stvari i u seknd hend radnjama. Volim da kombinujem različite stvari i neću da moja odeća bude isključivo s potpisima poznatih dizajnera. Ljubitelj sam mode, i volim dosta modernih dizajnera, ali neću da kupim sve što oni naprave. Ne želim da budem rob sistemu. Skupu garderobu uklopiću sa bilo čim drugim što mi se sviđa. Ono što nosim danas, neće biti i ono što nosim sutra. Moj stil se uvek menja je ne želim da se ikada pretvori u uniformu.
I posle svih godina muzičke karijere nosiš u sebi istu energiju i entuzijazam kao i pre. U čemu je tajna?
Alkohol i kiseli krastavci (smeh). Kao što sam rekao, pokušavam da ne lažem. To nije uvek moguće, nisam savršen, ali trudim se najbolje što mogu.
Heroj si mnogim ljudima, a ko su tvoji heroji?
Svi koji mi govore da se ponašam u skladu s mojim godinama su mi protivnici, a svi koji govore suprotno su mi prijatelji.
Izgledaš mnogo mlađe nego što jesi. Da li te muzika održava mladim?
Da možete sada da me vidite, sigurno ne bi rekli to. Vrlo sam mamuran danas.
Koji grad više voliš - Los Anđeles ili London?
Različiti su. Podložan sam infekcijama sinusa, i u Londonu se to moje stanje samo pogoršavalo zbog loše klime. Često sam patio i od bronhitisa, što je godinama ostavilo jako loše posledice na moj organizam. U Kaliforniji nemam takve probleme. Nekada mi se javi po koja alergija, ali to nije ništa naspram muka koje sam podnosio u Londonu. Sem toga sviđaju mi se ljudi u Kaliforniji. Vrlo su opušteni, otvorenog uma i definitivno su uvek u pohodu na nove i uzbudljive stvari. Vole da su napolju, što je takođe velika razlika u odnosu na London.
Verovatno je tako jer je London u kišnom području?
Da, teško je provoditi mnogo vremena na otvorenom ako na vas konstantno pada kiša, zar ne? Osim toga, policija u Londonu će uvek naći razlog da vas uhapsi. Pabovi i klubovi se rano zatvaraju, nema noćnog života, i svako ko se nađe na ulici u kasnim satima meta je policije. Uvek sam se tamo osećao kao da me prate i posmatraju. Možda i jesu. Česte neprijatnosti sa njima su razlog zašto sam napustio Englesku.
U braku si više od 30 godina. Da li veruješ u pravu ljubav i da li je teško održati dugu vezu?
Vredno je svakog sekunda svake svađe.
Ne pričam o Seks pistolsima
Smeta te kada ti se postavljaju pitanja o Seks pistolsima?
- Da. Ipak, to jeste bend koji mi je otvorio vrata i dao svrhu životu, pa ga nikada ne bih omalovažio time što bih pokušao da održim taj imidž koji odavno nemam. Sve ideje koje imam automatski odlaze u PIL. Smatram da je to mnogo kreativnije i bolje za mene, a i okolinu. Ne želim da se vraćam svom starom životu pokušavajući da imitiram 1977. Kao kralj panka, odveo sam pank u novi univerzum, a PIL je najbolji pank bend koji postoji.
Ne želim da postanem naivčina kao Džeger
Jesu li svirke mnogo drugačije neko što su bile sedamdesetih?
- Da, jer sada je u pitanju potpuno drugi krug ljudi, zar ne? Ne radimo ovo da bismo se trudili da zvučimo kao kada smo imali 17 godina, to bi značilo da nismo naučili lekciju. Da to pokušavam, bio bih samo obična naivčina. Ne želim da postanem Mik Džeger.