BEOGRAD - A ko je kriv sad, kad je dinar naglo oslabio?
Narodna banka Srbije (NBS) hvalila se nečim što nije bila njena zasluga, a sad krivicu prebacuje na drugog. Nema jakog dinara sa slabom privredom, izjavio je za Kurir Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
Prethodnih meseci, u periodu stabilnosti domaće valute, Jorgovanka Tabaković, guverner centralne banke, u više navrata je istakla da je jedan od efekata mera NBS i jak dinar. Međutim, kad je za dve i po nedelje domaća valuta oslabila za 3,5 dinara, krivac je bio na drugoj adresi. Srednji kurs je 19. maja bio 110,6, a juče 114.
Traže krivca
Knežević kaže da je besmisleno ono što je tvrdila NBS.
- Ako NBS ima devize, neka reaguje i neka održi dinar stabilnim, ali njen interes ne sme biti stabilan kurs, već realan - navodi on.
Dinar je bio prividno jak, dodaje, jer je to bilo posledica velikog zaduživanja u devizama, koje su završavale na tržištu, a ne jake privrede. Za tri odsto pada dinara, prema njegovoj računici, Srbija, država i privreda dužne su oko 900 miliona evra više.
Profitirali uvoznici
Dosad su profitirali uvoznici, a gubili oni koji su slali doznake i zdravi deo privrede, koji izvozi.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da se kurs može smiriti samo na kratak rok. Na pitanje kako objašnjava to što je centralna banka u više navrata saopštavala da je stabilan dinar njena zasluga, kaže da je to više politička situacija.
- Svi bi hteli da se pohvale kad je nešto dobro, znate kako je to... Ni ona nije izdržala - kaže Milićević.
Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije, navodi da se na ovom nivou kurs dinara ne može odbraniti bez velikog trošenja, a na duži rok nikako.
- Razlog je to što je dinar precenjen - dodaje on.
Na pitanja o kursu i tome ko je kriv za njegovo slabljenje Jorgovanka Tabaković do zaključenja ovog broja nije odgovorila.
Izjave
septembar 2012.
Trenutna stabilnost dinara je postignuta tako što je centralna banka sprečila veštačko kreiranje viška novca i da neki zarađuju na preprodaji deviza. Kurs dinara je u prvih sedam meseci ove godine rastao zato što se na deviznom tržištu požar gasio benzinom. Sadašnja vrednost dinara je stvarna.
mart 2013.
Kao pozitivne efekte mera monetarne i fiskalne politike u proteklom periodu izdvojila bih pad inflatornih pritisaka, inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, stabilizaciju kursa dinara od septembra 2012. godine, kao i pad premije rizika zemlje.
maj 2013.
Devizno tržište je stabilno.
jun 2013.
Pritiske na dinar pokrenule su „loše vesti“ u pogledu stanja u javnim finansijama, kao i neizvesnost u vezi s dinamikom i dubinom reformi na planu fiskalne konsolidacije. (Saopštenje NBS)