Prema predlogu novog zakona Evropske unije koji je odobrio Komitet za ljudske slobode Evropskog parlamenta, prediviđena minimalna zatvorska kazna za hakere iznosiće dve godine.
Kriminalci za koje se dokaže da su odgovorni za sajber napade na važnu infrastrukturu, uključujući elektrane, transportne i državne mreže mogli bi biti osuđeni na 5 godina zatvora, što je minimalna kazna za ovo delo koju predviđa predlog novog zakona. Isti princip bi bio primenjen i na hakerske napade kriminalnih grupa koji su prouzrokovali ozbiljnu štetu.
Novi predlog zakona pooštrava mere predviđene zakonom iz 2005. godine. Novim predlogom zakona predviđena je i najmanja zatvorska kazna u trajanju od tri godine za stvaranje bot mreža.
Novi zakon će postaviti i nove zahteve pred policije evropskih zemalja i pravosudne organe. Vlasti će biti dužne da reaguju na zahtev za pomoć u roku od osam sati.
Komitet za ljudske slobode usvojio je predlog novog zakona sa 36 glasova za i 8 protiv, iako neki članovi komiteta nisu zadovoljni zbog toga što predlog ne pravi razlike između različitih vrsta upada u sisteme i hakera. Protivnici smatraju da predlog novog zakona ne uzima u obzir važnu ulogu koju imaju takozvani "white hat" hakeri, čija infiltracija u sisteme ima za cilj proveru njihove bezbednosti, a ne zlonamernu svrhu. Oni dovode u pitanje i stvarni učinak koji će novi zakon imati u smanjenju broja zlonamernih sajber napada.
Međutim, predlagač zakona kaže da se novim propisima uvode toliko potrebna pravila da se ova krivična dela adekvatno kazne.
O predlogu zakona Evropski parlament će glasati početkom jula, i ako bude izglasan, formalno će ga prihvatiti i Savet za unutrašnje poslove Evropske unije.