NOVI SAD - Predškolska ustanova "Radosno detinjstvo" predložiće Gradskoj upravi za obrazovanje da dečaci i devojčice koji pohađaju novosadske vrtiće ubuduće budu razdvojeni.
Na tu ideju rukovodstvo "Radosnog detinjstva" došlo je nakon službene posete kolegama iz Rusije, pre svega profesoru Vladimiru Bazarnom, koji je tvorac eksperimentalne ideje razdvojenog školovanja dece.
Direktor "Radosnog detinjstva" Marko Grgurović izjavio je da se nada da će predlozi za reformu predškolskog vaspitanja biti prihvaćeni.
Eksperiment profesora Bazarnog sproveden je u jednoj moskovskoj školi, u kojoj đaci zadatke rešavaju stojeći, vežbaju oči "hvatajući" svetla sijalica i pišu isključivo perom umočenim u mastilo.
Dečaci i devojčice mogu da se igraju zajedno na odmorima, ali u razredima su podeljeni, kako Bazarni kaže, zbog "različitosti mentalnog razvoja polova".
Po njegovom mišljenju, dečaci su "emotivniji, zbog čega bolje reaguju na kreativniju nastavu", dok su devojčice "pragmatičnije, i bolje usvajaju gradivo koje podrazumeva sistematični rad".
Pored segregacije, plan je da se u novosadskim vrtićima uvede i bilingvalna nastava na srpskom i ruskom jeziku, kao i da kadrovi iz Novog Sada budu poslati u Rusiju na "dodatnu obuku" kod Vladimira Bazarnog.
Vojvođanska ombudsmanka Aniko Muškinja-Hajnrih rekla je da je "svako normalan protiv ovakve ideje" i dodala da "Radosno detinjstvo" nije kompetentno da samostalno pravi ovakve planove. "Proces socijalizacije deteta ne može da bude potpun u podeljenim razredima - to je svima jasno. Dečaci i devojčice moraju da se upoznaju, a bez toga ne može biti pravilnog razvoja dece", rekla je ona.
Vojvođanska ombudsmanka smatra da uvođenje bilingvalne nastave izuzetno složen proces koji nije moguće tek tako izvesti. "O promenama ove vrste se ne može razgovarati ovako, i s nogu predlagati uvođenje bilingvalne nastave. U pitanju je veoma komplikovan proces, u koji bi moralo da bude uključeno daleko više stručnjaka", rekla je ona. Dodala je da njena kancelarija ima brojne predstavke iz "Radosnog detinjstva" i da je "bolje da se rukovodstvo pozabavi problemima unutar ustanove, nego da se bave idejama za koje nemaju kompetencije".