HIPOTEKE: Banke oduzele 500 stanova od neredovnih platiša
BEOGRAD - Zbog neplaćanja rata za stambene kredite, banke su u Srbiji do sada, aktivirajući hipoteke na imovinu koju su građani založili kako bi dobili kredit, do sada oduzele oko 500 kuća i stanova.
Od toga je, prema podacima Nacionalne korporacije, za osam godina prodato svega njih 30. Broj problematičnih stambenih kredita stalno raste, kao i broj oglasa u kojima banke prodaju oduzete nekretnine na javnim licitacijama.
Mada ne postoji tačan podatak o aktiviranim hipotekama u poslednjih nekoliko meseci, na osnovu oglasa koje banke daju jasno je da se taj broj povećava. Iskustvo pokazuje da su najkritičniji period u otplati kredita peta i sedma godina. Dejan M. iz Beograda jedan je od onih klijenata koji su upravo došli do te kritične godine.
"Moja mesečna rata je oko 220 evra i do pre šest meseci sam je nekako plaćao. Sada se situacija promenila jer sam ostao bez posla i to ne mogu finansijski da izdržim. Banka još nije aktivirala hipoteku, ali će se to desiti ukoliko u međuvremenu ne nađem rešenje, a to znači posao. Srećna okolnost je što, i ako izgubim stan, neću ostati na ulici, već ću se vratiti kod svojih roditelja", objašnjava Dejan problem s kojim se suočio.
U sličnoj situaciji, ali s negativnim epilogom u Srbiji se do sada našlo oko 500 građana nad čijom kućom ili stanom je banka aktivirala hipoteku. Nacionalna korporacija je u proteklih osam godina osigurala više od 70.000 stambenih kredita, što znači da su banke godišnje oduzimale oko 60 stanova, odnosno pet do šest mesečno.
Ivan Manevski, koji je pre dve godine pokrenuo portal za oglašavanje prodaje oduzete imovine, kaže da se na mesečnom nivou broj oglasa za prodaju nepokretnosti putem javne licitacije povećava.
"Tokom prošle godine svakog meseca je bilo 10 odsto više oglasa za prodaju stanova, kuća i imovine putem javne licitacije. Taj trend je sada nešto usporeniji, ali je i dalje prisutan i kreće se između sedam i osam procenata. Najviše se prodaju stambeni objekti, oko 60 odsto od ukupno oglašenih javnih licitacija, i tu se beleži i najveći rast. Ono što treba napomenuti jeste da je poreklo tih nekretnina uglavnom iz poslovanja s privredom, dok je stanovništvo daleko manje zastupljeno", kaže Manevski.
Kuće i stanovi koje su banke oduzele vlasnicima jer su prestali da plaćaju rate za stambeni kredit - prodaju se u proseku po godinu i više dana. Za nekretnine na dobrim lokacijama u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu kupci se, međutim, nađu mnogo brže, ponekad i za svega mesec dana. Da je takvih oglasa sve više, tvrde i agenti za nekretnine. Nedeljko Malinović iz agencije „Legat“ kaže se ti stanovi i kuće obično teško prodaju jer im je cena uglavnom viša od tržišne.
"Problem je u tome što je kalkulacija napravljena na osnovu veštačenja, odnosno procene vrednosti stana ili kuće, koja je napravljena pre četiri-pet godina, kada su cene bile mnogo više. Na tržištu nekretnina se u međuvremenu situacija promenila, prodaja ide slabo, a cene su pale za 20 do 30 odsto. Zato sada imamo situaciju da je procenjena vrednost veća od realne, a banke ne žele da spuštaju cenu mimo svoje kalkulacije", objašnjava naš sagovornik.
Da je broj problematičnih stambenih kredita porastao, priznaju i banke.
"U periodu od početka krize došlo je do aktiviranja izvesnog broja hipoteka usled nemogućnosti klijenata da izmire svoje obaveze prema banci. Ipak, govorimo o relativno malom broju građana na nivou čitavog bankarskog sektora, a korisnici stambenih kredita još uvek su najredovnije platiše. U ovom trenutku, beležimo dvadesetak aktiviranih hipoteka, što je, ako uzmemo u obzir da je banka plasirala preko 8.000 stambenih kredita, prihvatljiv broj", kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.
Aktiviranje hipoteke nije u interesu ni banke ni klijenta i zato je to poslednja opcija kojoj se pribegava.