Dugi niz godina je radio kod talibana. Bio je fanatičan musliman, pripadnik radikalnog islama. U jednom trenutku više nije mogao da podnese takav život - stradanje, siromaštvo, nasilje, bol i smrt. Kada je imao 23 godina krenuo je preko neprohodnih planina Pakistana za Iran. Jedini njegov „pasoš“ je bio zajednički jezik farsi. Dve godine radi bez dokumenata i na kraju stiže do krajbrežja Male Azije u Turskoj, koja je za njega pretsatvljala kapiju zapadnog raja.
Pre devet godina, tokom jedne zimske noći, zajedno sa jednim prijateljem, na dušeku na naduvuvanje i veslima, uz nekoliko boca vode pristiže do ostrva Lezbos. O pretstojećem putovanju ka veri, Ahmed govori:
„Tamo, na Lezbosu, sreli smo odraslu ženu u crnom, zabrađenu maramom -mislili smo da je muslimanka sa detetom. Moj prijatelj je govorio malo engleskog, ali ona nije. Gestovima nam je pokazala na koju stranu da idemo do asvaltnog puta i dala nam nešto novca za autobus.
Stigli smo do pristaništa i seli na prvi brod do Pireja. Na izlasku su nas zaustavili. Posle tri meseca u jednom manjem emigrantskom centru dobijamo karte i krećemo za Atinu. Tamo sam naučio grčki jezik i radio na različitim mestima, dok nisam našao stalan posao u jednoj firmi za solarne ćelije.
Plaćali su me pristojno i još se i založili za mene u Institutu za socijalnu brigu, posle čega sam i dobio dokumente za politički azil. Radio sam u toj Atinskoj firmi punih šest godina, i nisam u početku ulazio u Crkvu.
Međutim, kako sam često prolazio pored crkve, nešto me je vuklo unutra i počeo sam da ulazim. Postao sam spokojniji. Kada sam dobro naučio grčki, poželeo sam da nešto više saznam o Hristu. Najpre sam došao do Novog Zaveta, ali je on bio na jeziku za mene nerazumljivom (starogrčkom). Na kraju nalazim jedan na grčkom i počinjem sa čitanjem. Od nekog sam dobio i film o Isusovom životu.
Na persijskom je bio tako da sam sve razumeo. Ostavio je na mene jak utisak a srce mi se konačno uspokojilo. Onda sam se rešio, i odlučio da postanem Hrišćanin.
Napuštam Atinu kada se firma zatvorila i selim se u provinciju. Nalazim mali kvart u susednom gradu. U blizini je bilo i more. Prosto obožavam grčko more!
Pete junske večeri, u Hilandarskoj keliji „Roždestva Bogorodičinog“ Ahmed Maruda postaje hrišćanin. Dobija ime Aleksandar, po svetom novomučeniku Aleksandru Solunskom, koji je postradao 1794. godine i naziva se „Derviški“.