ČAČAK - Nikola Ječmenica (14) iz Slatine kod Čačka spasio druga iz odeljenja Marka Ćurčića koji je počeo da gori.
Bio je 30. april, devet sati uveče, i đaci OŠ „Branislav Petrović” iz Slatine kod Čačka, dvadeset petoro na broju, okupili su se pored rečice spremajući uranak. Kad je Marko počeo da gori nastala je cika, vriska i bežanija, i samo jedan dečak krenuo je za pogorelcem, njegov drug iz VII/2 Nikola Ječmenica (14).
- Nikola mi je skočio na leđa, oborio me i ugasio me – pričao je Marko, sedeći u zavojima na terasi rodne kuće u Mršincima. U posetu mu je došao njegov sada najbolji drug, Nikola iz susedne Slatine. Oba generacija 1999, rođeni kad je Srbija gorela.
- Bio sam na par koraka od Marka, ali sam uspeo da ga stignem posle desetak metara, oborim i ugasim dlanovima. Mene vatra nije opekla – pošteno veli dečak koji je u tom trenu postupio kao da na plećima nosi iskustvo od stotinu leta.
Odlični su đaci, drugovi da ne govorimo, i tako će valjda ostati. Čekajući da ih Markova majka Zorica posluži tortom, zajedno nam opisuju šta se, ustvari, zbilo te večeri pod Jelicom.
Neko od dečaka poneo je flašu sa benzinom da bi pomogao logorskoj vatri da se razbukti. Neuko je zamahnuo bocom iznad plamena koji je odmah suknuo u smeru odakle dolazi benzin, i uplašeni dečak nekontolisano je bacio flašu. Pala je Marku pod noge i plamen je istog trena počeo da se penje uz nogavice.
- Te večeri Marko je smešten u čačansku Bolnicu, a zatim je od 2. do 22. maja lečen na Odeljenju plastične hirugije i opekotina Univerzitetske dečje klinike, u Tiršovoj ulici u Beogradu. Primio je četiri boce krvi, bila sam sve vreme uz njega jer nije mogao da se hrani sam – pripoveda Zorica Ćurčić.
Njen sin zadobio je opekotine prvog i drugog stepena na obe noge sa zadnje strane, koje su zhvatile 15 procenata telesne površine. Na opečena mesta, postupak je već u toku, biće presađena zdrava koža sa njegovih butina, ali to sad ide svojim putem. Kosa mu je požutela od ognja, ostao je bez trepavica, ali je stao na noge i još malo pa će početi da živi svoj život kao nekad.
Ćutljiv i tih, Nikola Ječmenica štedi reči. Šta ga je povuklo da potrči za zapaljenim drugom?
- Ne znam. Sve se dogodilo brzo, nisam mnogo razmišljao.
Direktor Osnovne škole u Slatini, Lazar Čikiriz, kaže da je nastavničko veće pohvalilo podvig Nikole Ječmenice.
- Ponosni smo na požrtvovan odnos i drugarstvo ove dvojice učenika – veli on.
Marko i Nikola, oba sinovi srpskih seljaka.