Ukoliko se suviše dugo osećate loše, uprkos „malim trikovima“ za bolje raspoloženje i kad svi napori vaših najbližih ostanu bez uspeha, krajnje je vreme da potražite savet psihologa.
- Poslednjih godina ljudi se mnogo lakše odlučuju za psihoterapiju, verovatno zbog američkih filmova, u kojima je sasvim normalna stvar poseta psihologu ili psihijatru. S druge strane, prošli smo teška vremena i velikom broju naših ljudi zaista je potrebna pomoć. Problem je kad oni kojima je razgovor s psihologom najpotrebniji odbijaju to da prihvate. U tom slučaju, savetuje se pozitivan pritisak najbližih da se započne lečenje - tvrdi psiholog, specijalista medicinske psihologije i magistar medicine Verica Milavić Vujković.
Prepoznavanje simptoma bolesti od velike je važnosti. Ukoliko je neko uvek ćutljiv, to može biti deo njegove prirode, ali kad se osoba naprasno povuče i promeni ponašanje, kao i način na koji ispoljava emocije, sve su to signali da se s njom nešto dešava i da su joj potrebni pomoć i lečenje.
- Ljudi prvi put dolaze kod psihologa s različitim očekivanjima. Obično su više ili manje uznemireni sopstvenim problemima, kao i činjenicom da to moraju da podele s potpuno nepoznatom osobom. Prisutna je i određena doza straha od društvenog etiketiranja. Tu je i trema kako da započnu razgovor i glasno izgovore ono što ih boli. Često se dešava da ono što misle da ih muči zapravo nije najveći problem. Tad je uloga psihologa da ih lagano dovede do spoznaje pravog uzroka duševnih patnji.
U najvećem broju slučajeva, ljudi su prijatno iznenađeni koliko je razgovor s psihologom lakši u odnosu na ono što su zamišljali - kaže naša sagovornica. Za razliku od psihijatrije, koja je usmerena na terapiju medikamentima, psiholog radi dijagnostiku i psihoterapiju.
Većina ljudi misli da se kod psihologa odlazi s lakšim psihičkim problemima, a da su psihijatri određeni za teža duševna stanja. Važno je, međutim, znati da psiholozi i psihijatri čine tim i da su isti pacijenti kod jednih i drugih. Kod većine pacijenata primenjuje se blaga terapija lekovima, u kombinaciji s psihoterapijom.
Stres izaziva veliki broj svakodnevnih situacija. Da li će neki događaji prouzrokovati stres, zavisi isključivo od nas. Nije događaj stres sam po sebi, već je to način na koji vidimo i percipiramo stvarnost. Simptomi stresa su nervoza, preterana osetljivost, oslabljena odbrambena sposobnost organizma, loš san. Sve to umara, čini da se čovek oseća bolesnim, remeti metabolizam, vodi ka gojenju ili mršavljenju i uzrok je brojnih zdravstvenih poremećaja. Iako se trudimo maksimalno da se nosimo s tim problemom, čini nam se kao da na kraju gubimo tlo pod nogama. Vidimo samo tamnu stranu svakodnevice, brige i teskobu. Zaboravljamo ili ne možemo da sagledamo drugu, svetliju stranu života.
- Da li će se stresno stanje razviti u depresivno, zavisi od repertoara mehanizama odbrane koji smo tokom života razvili. Potrebno je proširiti uobičajeni obrazac odbrana, prilagoditi način suočavanja s problemima (coping styles). Ponekad je dovoljna redovna šetnja po prirodi, druženje s pozitivnim ljudima, konstruktivan hobi. Kad učinimo nešto lepo za druge, i mi se osećamo bolje.
Potražite šta je to što vam pričinjava zadovoljstvo i vaš mozak će početi da proizvodi endorfin, hormon zadovoljstva koji ublažava bol, umiruje i poboljšava raspoloženje. Ukoliko do depresije ipak dođe i ne možete s tim da se izborite, preporuka je da potražite pomoć psihologa - savetuje Verica Milavić Vujković, psiholog, specijalista medicinske psihologije i magistar medicine.
Žaklina Milenković
Kako prepoznati depresiju?
Depresivne osobe su loše raspoložene, tužne, bezvoljne i pojačano umorne. Javljaju se i ravnodušnost, apatija, gubitak životne radosti, a u nekim slučajevima pojačana napetost, nemir i razdražljivost.
Prisutan je i poremećaj sna, smanjen je ili pojačan apetit, čovek oseća tromost mišića, nemir, slabost, iscrpljenost, gubitak koncentracije i zaboravan je. Svi se ponekad tako osećamo, ali ako to traje danima ili nedeljama, i pritom vas depresivno raspoloženje onemogućava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, verovatno je reč o depresivnom poremećaju, koji zahteva lečenje.