HAG - Svedočeći na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom, bivši obaveštajni oficir Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Petar Salapura potvrdio je danas da su članovi tog štaba i civilno stanovništvo u području znali za masovna streljanja muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice u julu 1995.
Pukovnik Salapura posvedočio je da je za ta masovna ubistva "krajem decembra 1995. ili početkom januara 1996" čuo od komandira 10. diverzantskog odreda pri GŠ VRS Milorada Pelemiša.
Pelemiš mu je, kako je kazao, potvrdio da su pripadnici tog odreda, poput Dražena Erdemovića, učestvovali u ubijanju Muslimana.
Erdemović je nedugo zatim javno priznao da je 14. jula 1995., sa drugima, streljao oko 1.200 zarobljenika na vojnoj farmi Branjevo kod Zvornika.
Na pitanje tužioca šta je uradio da se sprovede istraga o tim saznanjima, Salapura je izjavio da to nije bila njegova dužnost, već bezbednosnih organa.
Prihvatio je i da ništa nije uradio zato što je smatrao je da "većina" članova GŠ VRS već znala za ubistva.
"Da, tačno je, čuo sam od operativaca...Svi su to znali, ceo grad, a kamoli vojska - smatrao sam da je to u procesu", rekao je Salapura, precizirajući da je mislio na "nadležne organe i službe bezbednosti od bataljona, pa na gore i u GŠ službe koje su se time bavile".
Upitan da li je i general Mladić znao da su pripadnici Odreda pod njegovom direktnom komandom streljali zarobljenike, Salapura je uzvratio da tada "nije razmišljao o tome da li je Mladić znao".
Na sugestiju tužioca da mu je dužnost bila da Mladića obavesti o svojim saznanjima, odgovorio je da je o tome razgovarao sa svojim pretpostavljenim, generalom Zdravkom Tolimirom, koji je bio Mladićev pomoćnik za obaveštajno-bezbednosne poslove.
Ranije ove godine, Tribunal je generala Tolimira nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.
Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Miodraga Stojanovića, pukovnik Salapura je posvedočio da mu je komandir 10. diverzantskog odreda Milorad Pelemiš rekao da su, posle zauzimanja Srebrenice, njegovi vojnici dobili odsustvo, a da su u okolini enklave ostali samo oni "koji nisu imali gde da odu".
"Ja sam ga pitao da li je on to naredio, rekao je da nije. Pitao sam ga da li ima išta s tim, rekao je da nema. Ja sam mu na to rekao da me dalje ništa ne interesuje - nek se češe onaj koga svrbi", opisao je svedok razgovor s Pelemišom.
Po Salapuri, Pelemiš je morao obavestiti bezbednosne organe GŠ VRS o učešću svojih vojnika u zločinu kako bi oni pokrenuli postupak.
Na pitanje odbrane da li su u okolini Srebrenice u kritično vreme bili "elementi francuske obaveštajne službe", svedok je odgovorio negativno.
Potvrđujući da je od ministra unutrašnjih poslova RS, potom, zatražio da osmorici pripadnika Odreda koji su učestvovali u streljanjima Muslimana izda lažne lične karte, odnosno da im "promeni identitet", Salapura je negirao da su to oni tražili.
"Ne, bila je naša procena da je to neophodno uraditi".
U zahtevu ministru Draganu Kijcu, koji su mu tužioci predočili, Salapura je naveo da je te osobe optužio Haški tribunal.
O susretu sa generalom Mladićem u Srebrenici, 13. jula 1995, Salapura je rekao da je komandantu VRS preneo saznanje da će Hrvatska vojska napasti Kninsku krajinu početkom avgusta i da o Srebrenici "uopšte nismo razgovarali".
Salapura je izjavio i da nije znao šta su u tom području radili šef Uprave za bezbednost GŠ VRS Ljubiša Beara i njemu podređeni bezbednosni oficir Zvorničke brigade VRS Drago Nikolić.
Tribunal je Bearu osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, a Nikolića na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida. Nakon što sutra ujutro, kao svedok optužbe, završi iskaz na suđenju Mladiću, pukovnik Salapura će odmah preći u drugu sudnicu i svedočiti u odbranu bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića.
Salapura će iskaz na suđenju Mladiću, kao svedok optužbe, završiti sutra ujutro, a odmah zatim svedočiće u odbranu bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, takođe optuženog za genocid u Srebrenici.
Generala Mladića, optužnica tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.