BEOGRAD - Odgovorio na sva teška pitanja.
Dva dana nakon što je javnosti predstavio Vladine mere za uštedu 37 milijardi dinara u budžetu, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić za Kurir govori o daljim planovima države za rešavanje ekonomske situacije, ali i o rekonstrukciji Vlade i eventualnim izborima.
♦ Šta biste od predloženih mera izdvojili kao najbolje za građane?
- Da bi građani živeli bolje, javni sektor mora da štedi i eliminiše gubitke. Zato ćemo okončati restrukturiranje bivših društvenih preduzeća jer trenutno gubimo 750 miliona evra godišnje na njih. Poboljšaćemo investicionu klimu, ukinuti birokratske procedure za izdavanje građevinskih dozvola i promeniti Zakon o radu kako bi se omogućilo lakše zapošljavanje.
♦ Šta će biti s radnicima koji nakon restrukturiranja ostanu bez posla i kako ćete ih ponovo zaposliti?
- Svi imaju štetu od održavanja veštačkih radnih mesta, i država i ti radnici. Reč je o preduzećima koja su propala još pre 20 godina. Za te ljude obezbedićemo solidan socijalni program: 300 evra po godini staža. Pomoći ćemo im da se prekvalifikuju, pronađu pravi posao ili da, ako to objektivno ne mogu, ranije odu u penziju.
♦ Vi ste bili za zamrzavanje plata i penzija?
- To nije tačno. Moj prvi predlog je bio da smanjimo plate svih zaposlenih u državnoj administraciji i javnim preduzećima koje su veće od 40.000 dinara, ali da u skladu s mogućnostima budžeta blago povećamo penzije i plate nastavnicima, lekarima, policajcima, vojnicima...To nije prošlo. Neki ministri su radije prihvatili da smanje kapitalne investicije u svom resoru nego da se uštedi na platama dobro plaćenih državnih činovnika.
♦ Koji ministri?
- To sada zaista nije važno, jer je na kraju postignut konsenzus o svim ključnim tačkama. Mi smo koaliciona vlada i prirodno je da se razlikujemo u mišljenju o pojedinim detaljima. Na primer, ja i dalje smatram da advokati i zubari ne treba da imaju isti poreski tretman kao obućari i sajdžije, ali većina u Skupštini odlučila je drugačije.
♦ Sad je već svima jasno da će biti rekonstrukcije Vlade. Da li ćete imati istu poziciju?
- Nema razloga da menjamo poziciju. Premijer i prvi potpredsednik Vlade treba da ocene rad svakog ministra. Oni su mene zvali u Vladu, nisam se sam nudio. Mogli su bez URS i tada, a mogu i danas. Neka oni koji imaju najveću političku odgovornost odluče kako Vlada treba da izgleda. Ja se u to uopšte neću mešati.
♦ Da li biste pristali da se vaše ministarstvo podeli i da se vama daju samo finansije?
- Ukoliko bilo ko iz koalicije misli da u ovim teškim okolnostima može bolje da radi moj posao, neka slobodno preuzme celo ministarstvo i svu odgovornost.
♦ Dragan Đilas se nudi da bude ministar finansija?
- Nemam ništa protiv. Ukoliko Aleksandar Vučić i Ivica Dačić misle da bi im Dragan Đilas bolje vodio Ministarstvo finansija, neka ga slobodno zovu u Vladu.
♦ Zašto mislite da neko iz policije odaje medijima informacije o vama, odnosno da vam „pakuje“ afere?
- Ne mislim, nego znam. To su ti tzv. neimenovani, a zapravo kukavički izvori. Jedan mali broj ljudi u vrhu policije već godinama opstaje tako što se udvara onome ko je najmoćniji u vlasti u nekom trenutku. Svesno rovare i spletkare protiv politički slabijih koalicionih partnera s maksimom: zavadi pa vladaj! Na kraju, vlade se menjaju, a oni su uvek u vrhu policije. Ne radi se ovde o običnim policajcima, koji u ogromnoj većini pošteno i časno služe svojoj državi, već kukavicama u vrhu policije, kojima nije interes borba protiv kriminala i korupcije, već lične privilegije i interes. Na kraju, oni uvek zabodu nož u leđa i toj osobi kojoj se ponizno udvaraju dok je politički moćna, i to u trenutku kad uvide da počinje da slabi. Onda odmah traže i pronalaze novog gazdu. Već sam te epizode gledao i u slučaju Đinđića, Živkovića, Koštunice i Tadića.
♦ Da li je ta najmoćnija osoba Aleksandar Vučić?
- Ostavljam vašim čitaocima da sami procene.
♦ Vučić je najavio da će istražiti sve predmete, pa i Nacionalnu štedionicu. Da li to shvatate kao atak na vas?
- Ne! Kad smo ušli u ovu vladu, zamolio sam i Vučića i Dačića da sve ove slučajeve, uključujući i Nacionalnu štedionicu, završe u što kraćem roku. Nedopustivo je da tužilaštvo i policija nisu u stanju ta stave tačku na ovaj slučaj ni posle više od 10 godina.
♦ Mnogi ne odobravaju što je Nacionalna štedionica u septembru 2003. prepuštena privatnim vlasnicima.
- Za to ne snosim apsolutno nikakvu odgovornost, jer sam u to doba bio u opoziciji, nakon što me je Živkovićeva vlada smenila s mesta guvernera. Mnogi su to zaboravili. U momentu kad je država izgubila većinsko vlasništvo u Nacionalnoj štedionici, ja uopšte nisam bio guverner niti u vladi. A i inače, odgovornost za dokapitalizaciju državnih banaka uvek je u isključivoj nadležnosti ministra finansija, a ne guvernera. Tadašnji ministar finansija Božidar Đelić, iako je znao da Nacionalna štedionica mora da se dokapitalizuje da ne bi izgubila dozvolu za rad, svesno je propustio da to učini i time direktno doprineo da se učešće države u banci svede na svega deset odsto.
♦ Znači Đelić treba da bude saslušan?
- Nije na meni da o tome odlučujem. Predstavnici države u Upravnom odboru Nacionalne štedionice u to doba su bila dva Đelićeva pomoćnika, Budimir Lončar i Madžid Pajić. Njih troje su sve vreme znali da će država izgubiti većinsko vlasništvo ako ne učestvuje u dokapitalizaciji banke. Ipak, to na kraju nisu učinili, a onda su mene kao političkog protivnika u opoziciji pokušali da optuže za to. Pozivam Tužilaštvo da što pre konačno stavi tačku na ovaj slučaj.
Bez političkih hapšenja!
♦ Kako danas gledate na „slučaj Mišković“?
- Generalno kažem: sudovi moraju da rade maksimalno efikasno. Ne sme se dešavati da ljudi provedu u pritvoru godinu dana pre suđenja, osim ako ne postoje zaista čvrsti dokazi protiv njih. Ne sme se dozvoliti da se ikad više ponovi slučaj Gorana Kneževića, koji je potpuno nezakonito čak 13 meseci trunuo u pritvoru. U Srbiji više ne sme biti političkih hapšenja zarad sticanja političkih poena, jer su takvi poeni prokleti.
Tijanić mora da smanji troškove
♦ Tijanić je rekao da je za funkcionisanje RTS potrebno osam milijardi, a vi ste im namenili tri puta manje novca. Je l‘ to neka poruka ili poziv za restrukturiranje?
- I RTS mora ozbiljno da racionalizuje troškove svog poslovanja. Osam milijardi dinara su ogromne pare i državni budžet svakako nije u stanju da obezbedi taj novac. Poređenja radi, budžet za podsticanje investicija i zapošljavanja u čitavoj Srbiji znatno je manji od toga i košta nas godišnje oko pet milijardi dinara.