Kokoške, prema poslejdnjim istraživanjima, mogu da savladaju brojne kompleksne vještine, među kojima su i neke matematičke radnje, samokontrola i osnove građevinskog inženjerstva.
Za razliku od njih, deca sličan nivo znanja dostižu tek nakon navršene četiri godine, pa bismo možda mogli da dvaput razmislimo pre nego nekome drugi put kažemo da ima "pileći mozak". Kristin Nikol, profesor na Univerzitetu Bristol i stručnjak za životinje, već 20 godina provodi istraživanje o ponašanju kokošaka i kaže da je sasvim pogrešno smatrati ih glupima.
Kokoške, kaže ona, pokazuju inteligenciju već nekoliko sati nakon što se izlegu iz jajeta. Već tako male, one mogu da prate brojanje do pet, a kad im se ponude dve grupe plastičnih jaja, skoro bez izuzetka biraju onu koja sadrži veći broj jaja. Isto će uraditi i kada naučnici pokušaju da ih prevare premeštanjem jaja iz jedne grupe u drugu.
Nikol je u radu "Inteligentna kokoš" navela da se pilići rađaju i sa određenim stepenom razumijevanja fizike. To dokazuju eksperimentom u kojem su ptice pokazale mnogo više interesa za skice građevina koje se mogu izgraditi, nego za one koje prkose zakonima fizike. I dok je bebama potrebno skoro godinu dana da shvate da ono što im nije na vidiku, ne znači da ne postoji, pilići to shvataju odmah.
Pilići odmah pokazuju i osnovnu empatiju, sklonost planiranju i samokontroli. Tako će recimo brzo shvatiti da što budu duže čekali pre nego što počnu da jedu, duže će im biti omogućen pristup hrani.
Studije su pokazale da deca nisu sposobna za ovakvu vrstu mentalne manipulacije pre nego što napune četiri godine.
"Kokoške možda ne mogu značajno da doprinesu matematičkom, naučnom ili literarnom svetu, ali imaju kapacitet za svladavanje veština i razvijanje sposobnosti za koje su bebama ljudi potrebni meseci ili godine. S druge strane, ne bi trebalo da preterujemo sa tim. Nijedna kokoška još nije napisala ocenu ljudske inteligencije", rekla je Nikol.