Dva doma zdravlja u Čikagu zaposlila su Ralfa i Malog Džoa, mašine koje ultraljubičastim zracima u salama i sobama uništavaju 99,9 odsto svih bakterija i virusa
ČIKAGO - Ovakvi roboti su više nego potrebni srpskim bolnicama. Bolnice su često simbol za čistoću, ali uprkos brojnim sredstvima za dezinfekciju, zapravo su leglo virusa i bakterija.
To najbolje dokazuju epidemije klostridije u bolnicama širom sveta, pa i Srbije (samo proletos je ova bakterija ubila nekoliko pacijenata u našoj zemlji). Zato su dve bolnice iz Čikaga rešile da zaposle neobične čistače - robote Ralfa i Malog Džoa.
Efikasne
Bolnice „Lojola“ i „Gotlib“ zaposlile su cilindrične robote visoke oko jedan metar da čiste bolničke prostorije. Oni su u stanju da unište bakterije koje opstaju i posle klasičnih metoda čišćenja. Dovoljno je da Džo ili Ralf podignu svoju rotirajuću teleskopsku glavu i iz nje tokom 15 minuta emituju jako ultraljubičasto zračenje i tako sistematski uništavaju bakterije.
- Rešili smo da učinimo sve što je moguće da sprečimo bolesti. Ako je za to potrebno da zaposlimo robota, to nije problem - kaže Horhe Parada, direktor bolnice „Lojola“. Prema istraživanju, ovi maleni roboti, koji donekle podsećaju na R2D2 iz „Ratova zvezda“, sposobni su da za manje od četiri minuta eliminišu Clostridium difficile, a za manje od dva minuta zlatne stafilokoke otporne na antibiotike (MRSA).
Čistači, pa zračenje
- Robote koristimo za dodatnu dezinfekciju operacionih odela, kao i sala i soba za pacijente - kaže Aleks Tomić, menadžer za kontrolu i prevenciju infekcija u bolnici „Lojola“. U tim bolnicama zasad prvo klasični čistači prođu i očiste prostorije, a zatim u njih puste Malog Džoa ili Ralfa da ultraljubičastim zračenjem unište viruse, bakterije i bakterijske spore.
Standardna oprema
Infekcije u bolnicama ubiju više od 300.000 ljudi godišnje, tako da je pomoć robota u sprečavanju bespotrebnih smrti više nego dobrodošla. Pitanje je kad će robovi postati deo standardne opreme u bolnicama širom sveta.
Brzinski... Za manje od dva minuta eliminišu stafilokoke
Klostridija
♦ Clostridium difficile je bakterija koja izaziva proliv obično posle dugotrajne upotrebe antibiotika. ♦ To su gram-pozitivne, štapičaste bakterije veličine 3-8 mikrometara. ♦ Žive na zemlji i u crevima čoveka i životinja. ♦ Pojedine vrste klostridije sposobne su da izazovu pseudomembralni kolitis, botulizam, tetanus i gangrenu. ♦ Oko 15 odsto ljudi ima ovu bakteriju u crevima. ♦ Bakterija je mutirala poslednjih 15 godina i sada je opasnija nego ranije. ♦ U Srbiji se oko tri odsto pacijenata zarazi klostridijom u bolnici.