Finansijski izveštaj vlasnika Jadranske lige „ABA Sidra“ prepun nelogičnosti
Pare nisu problem, para nema! Ili su negde nestale... Finansije ABA lige, tačnije vlasnika ovog takmičenja - kompanije „ABA Sidro“, najčuvanija su tajna u regionu bivše SFRJ! Do ovog saznanja Kurir je došao nakon uvida u finansijski izveštaj za 2012. godinu, po kojem profit koji je ostvarila kompanija „ABA Sidro“ iznosi skromnih 13.103 evra (?!).
Brojne nelogičnosti u pomenutom izveštaju - o kojima je nedavno za Kurir govorio i predsednik Crvene zvezde Nebojša Čović - bude sumnju u rad kompanije koja je vlasnik Jadranske lige. Ono što prvo upada u oči jesu troškovi za sudije i zvanična lica. Naime, stavka u finansijskom izveštaju koja se odnosi na rashod „ABA Sidra“ za arbitre i delegate utakmica iznosi 502.585 evra, što čini trećinu ukupnih troškova za prošlu godinu.
Troškovi veći od rashoda
Sve to ne bi bilo toliko čudno da ti troškovi nisu veći od godišnjeg rashoda namenjenog ekipama učesnicama ABA lige. Takođe, u veoma šturo napisanom dokumentu ne navodi se čak ni da li su sve sudije odnosno delegati podjednako plaćeni ili je pak za nekog izdvojena veća suma novca. U finansijskom izveštaju ne vidi se ni kolike su plate čelnika lige.
Mnogo nejasnoća
Sledeća nelogičnost u finansijskom izveštaju jesu i prihodi ostvareni od prodaje TV prava. Kako papiri pokazuju, liga je inkasirala 219.672 evra, što je malo čudno, budući da je prošle sezone odigrano 185 utakmica i da su skoro sve emitovane u direktnim prenosima na 12 televizija u regionu.
Na osnovu svega navedenog, ostaje nejasno zbog čega nije udovoljeno zahtevu nekih klubova za revizorski izveštaj, koji bi otklonio mnoge nedoumice u vezi s finansiranjem i poslovanjem kompanije „ABA Sidro“.
Čudno... Prihodi od TV prava (a), troškovi za sudije (b) i ekipe (c)
Ne zna se ko plaća sudije
Posebna nepravilnost u radu preduzeća „ABA Sidro“ odnosi se na isplatu 502.585 evra namenjenih sudijama i delegatima. U zvaničnom zapisniku sa sednice Skupštine održane 12. septembra 2012. stoji da tek treba oformiti preduzeće koje će biti zaduženo za isplaćivanje honorara sudijama. Preduzeće još nije oformljeno, pa se pitamo na koji način je isplaćena ovolika suma. Tada je predloženo da preduzeće ne bude u zemlji EU kako bi se izbeglo plaćanje poreza.