Provereno Posle skoro 20 godina testiranja i modifikacija, naučnici konačno počeli sa ugradnjom sistema Argus II pacijentima
KLIVLEND - Nova nada za slepe i slabovide.
Naučnici iz šest zemalja počeli su pacijentima da ugrađuju očni protetički sistem Argus II. Ovaj aparat je prvo i jedino bioničko oko čije je korišćenje prošlo klinička ispitivanja i našlo se na tržištu.
Sistem
Argus II koristi se za pomoć pacijentima koji pate od oboljenja pod nazivom retinitis pigmentosa (RP), a razvila ga je kompanija „Sekond sajt medikal prodakts“ iz okoline Los Anđelesa.
Uređaj radi tako što pretvara video-snimak, koji beleži minijaturna kamera na naočarima pacijenta, u električne impulse, koji se bežičnim putem prenose do grupe elektrona na pozadini mrežnjače, gde se nalazi ugrađeni čip.
Ovi impulsi stimulišu mrežnjaču i mozak tako dobija informacije o okolini koju kamera vidi. Pacijenti mogu da nauče da prepoznaju te informacije i na taj način im se donekle vraća vid, mada ne potpuno.
- Ovo je veliki korak napred. Sistem je zaista koristan za one koji su oslepeli zbog RP i za koje ne postoji druga terapija. Argus II im omogućava da ponovo postanu nezavisni i učine život kvalitetnijim - kaže Saber S. Hvang, direktor Centra za mrežnjaču i očne bolesti.
Duga provera
- Posle duge selekcije odabrali smo najbolje naučne ustanove gde ćemo ponuditi korišćenje našeg sistema - kaže Brajan Mek, predsednik razvoja kompanije „Sekond sajt“.
Sistem je prvo ponuđen u šest zemalja - SAD, Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj, Italiji i Saudijskoj Arabiji.
Rad na sistemu Argus, inspirisan vizorom Džordija Lafordža iz serije „Zvezdane staze“, počeo je još 1991, ali je prva verzija proteze Argus I napravljena tek 2002, kad je i ispitana na šest pacijenata. Druga verzija Argus II napravljena je 2006. godine.
Uređaj radi tako što pretvara video-snimak, koji beleži minijaturna kamera na naočarima pacijenta, u električne impulse, koji se bežičnim putem prenose do grupe elektrona na pozadini mrežnjače, gde se nalazi ugrađeni čip.
Ovi impulsi stimulišu mrežnjaču i mozak tako dobija informacije o okolini koju kamera vidi. Pacijenti mogu da nauče da prepoznaju te informacije i na taj način im se donekle vraća vid, mada ne potpuno.
- Ovo je veliki korak napred. Sistem je zaista koristan za one koji su oslepeli zbog RP i za koje ne postoji druga terapija. Argus II im omogućava da ponovo postanu nezavisni i učine život kvalitetnijim - kaže Saber S. Hvang, direktor Centra za mrežnjaču i očne bolesti.
Duga provera
- Posle duge selekcije odabrali smo najbolje naučne ustanove gde ćemo ponuditi korišćenje našeg sistema - kaže Brajan Mek, predsednik razvoja kompanije „Sekond sajt“.
Sistem je prvo ponuđen u šest zemalja - SAD, Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj, Italiji i Saudijskoj Arabiji.
Rad na sistemu Argus, inspirisan vizorom Džordija Lafordža iz serije „Zvezdane staze“, počeo je još 1991, ali je prva verzija proteze Argus I napravljena tek 2002, kad je i ispitana na šest pacijenata. Druga verzija Argus II napravljena je 2006. godine.
Crno-bele slike
Sistem Argus II poboljšaće život slepim i slabovidim ljudima, ali povratak vida nije potpunih 20/20. Implantati u mrežnjači ne mogu potpuno da prevode signale iz kamere, pa će pri korišćenju sistema pacijenti videti sliku koja nalikuje starim zrnastim crno-belim fotografijama, a ne trenutnim snimcima u visokoj rezoluciji.