Branioca Rudolfa Cistlera odlikovali su nepokolebljivost i moralna vertikala, koji čine klasične filmske junake
Iznose se nepoznate istorijske istine!
Godine 2014, kad se bude obeležavalo 100 godina od početka Prvog svetskog rata, Srbija će biti bogatija za još jedno ostvarenje koje se bavi tematikom sarajevskog atentata.
Reditelj Srđan Koljević krajem avgusta počinje snimanje filma, čija je okosnica sudska drama viđena očima advokata dr Rudolfa Cistlera, jednog od branilaca Gavrila Principa. Za razliku od ostalih kolega, Cistler je zaista zastupao prava atentatora i u pravnom smislu oborio optužnicu, zbog čega je praktično bio linčovan.
- Njegova odbrana bila je neverovatno hrabra. Udario je u srž, naime dokazao je da optužnica za veleizdaju ne stoji zato što je aneksija Bosne bila nelegalna jer nije bila ozakonjena u austrijskom i ugarskom parlamentu - rekao je Koljević za jedne dnevne novine.
Nije se znalo da je Principovog branioca zadesila strašna sudbina i da je 1941. odveden u ustaški logor Kerestinec iako je bio delom austrijskog, a delom hrvatskog porekla. Odatle ga je izbavila supruga Julijana Oberšmit, Nemica poreklom. Preminuo je 1960, a posle Drugog svetskog rata živeo je u Jugoslaviji i protivio se komunističkom režimu.
(Lj. R.)
Godine 2014, kad se bude obeležavalo 100 godina od početka Prvog svetskog rata, Srbija će biti bogatija za još jedno ostvarenje koje se bavi tematikom sarajevskog atentata.
Reditelj Srđan Koljević krajem avgusta počinje snimanje filma, čija je okosnica sudska drama viđena očima advokata dr Rudolfa Cistlera, jednog od branilaca Gavrila Principa. Za razliku od ostalih kolega, Cistler je zaista zastupao prava atentatora i u pravnom smislu oborio optužnicu, zbog čega je praktično bio linčovan.
- Njegova odbrana bila je neverovatno hrabra. Udario je u srž, naime dokazao je da optužnica za veleizdaju ne stoji zato što je aneksija Bosne bila nelegalna jer nije bila ozakonjena u austrijskom i ugarskom parlamentu - rekao je Koljević za jedne dnevne novine.
Nije se znalo da je Principovog branioca zadesila strašna sudbina i da je 1941. odveden u ustaški logor Kerestinec iako je bio delom austrijskog, a delom hrvatskog porekla. Odatle ga je izbavila supruga Julijana Oberšmit, Nemica poreklom. Preminuo je 1960, a posle Drugog svetskog rata živeo je u Jugoslaviji i protivio se komunističkom režimu.
(Lj. R.)