Bruka instituta u Kamenici
ŠOKIRAN: Oca mu sahranili u pogrešnom gradu
Institut je telo mog oca Bogoljuba dao pogrešnom čoveku, koji ga je položio u grob u Bačkoj Palanci, kaže Vladimir
NOVI SAD - Ovo se dešava samo u Srbiji.
Novosađanin Bogoljub Živković je, greškom Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, sahranjen u Bačkoj Palanci umesto na groblju u rodnom gradu.
- Kad smo čuli da su mog oca Bogoljuba sahranili u Bačkoj Palanci, maltene smo svi bili u šoku. Nismo mogli da verujemo šta se dešava - kaže za Kurir Bogoljubov sin Vladimir.
On objašnjava da je Bogoljub umro u nedelju u Institutu, a porodica je zakazala sahranu za sredu u 12 sati.- U međuvremenu smo obavili sve pripreme, poslali smo i odelo za oca u mrtvačnicu, a telo je trebalo da preuzme Gradsko pogrebno preduzeće „Lisje“, međutim, u sredu rano ujutro su nam javili da je došlo do greške i da otac verovatno neće moći da bude sahranjen tog dana - priča Vladimir. Ispostavilo se, dodaje on, da je prethodnog dana pogrebno preduzeće iz Bačke Palanke došlo po telo drugog čoveka.
- S njima je bio i zet tog pokojnika, koji je došao na prepoznavanje. Međutim, njemu su pokazali mog oca. Video je da pokojnik nema brkove, ali je pretpostavio da su mu ih u bolnici obrijali. Odvezli su mog oca u Palanku i tamo ga sahranili još u utorak - priča Vladimir.
Dodaje da je, kad je uočena greška, telo njegovog oca ekshumirano i vraćeno u Institut, gde ga je prepoznao njegov brat i na kraju je ipak sahranjen u Novom Sadu.
- Mnogo su nam pomogli radnici „Lisja“, bili su tako uslužni i efikasni da je sahrana kasnila svega deset minuta. Ipak, ostaje gorak ukus u ustima zbog svega što se dogodilo - kaže Vladimir.
- S njima je bio i zet tog pokojnika, koji je došao na prepoznavanje. Međutim, njemu su pokazali mog oca. Video je da pokojnik nema brkove, ali je pretpostavio da su mu ih u bolnici obrijali. Odvezli su mog oca u Palanku i tamo ga sahranili još u utorak - priča Vladimir.
Dodaje da je, kad je uočena greška, telo njegovog oca ekshumirano i vraćeno u Institut, gde ga je prepoznao njegov brat i na kraju je ipak sahranjen u Novom Sadu.
- Mnogo su nam pomogli radnici „Lisja“, bili su tako uslužni i efikasni da je sahrana kasnila svega deset minuta. Ipak, ostaje gorak ukus u ustima zbog svega što se dogodilo - kaže Vladimir.